Nikola Novaković
Moj šef mi upravo nabija posao na glavu, a tako sam se lepo provodio ne radeći nista. Začujem kucanje. Kad pre?
Napred. - Moram priznati da mi je čudno što je šef posebno naglasio da budem dobar prema njoj. Ako mu je prijatelj što je šalje mene?
Na vrata ulazi meni poznata zena ona koju nisam video godinama. Ali idalje jednako lepa.
Hej... - Nisam siguran sanjam li?
Sećaš me se? - Kako da zaboravim. Prelepe plave oči i tu tamno braonsku kosu. Mada plavi pramen je novina.
Diana. - Prilazi mi u zagrljaj. Upijan njen miris i osećam. Osećam.... da nešto nije uredu. Stojimo tako neko vremen kada se vrata otvore.
Diana seda. Ali kako sam čuo reč muž sve mi se prevrne u stomaku na onog prevrtljivca.
Drago mi je što te vidim. Mada koristiš veze da uđeš.
Valjda ja mogu preko reda. - Nasmejemo se oboje.
Ma uvek.
Pa vratila sam se.
Jel muško ili žensko?
A? -Namršti se.
Beba koju...
O bože ti si već drugi koji me to pita. Kakva majka takav sin. - Nasmejemo se.
Razvodimo se... - Keže tiše
Šta je uradio?
Šta nije...
Nikola. Moram da te zamolim za uslugu. - Sve samo da se iskupim za dan kad sam tebe upoznao sa djavolom. I predao te ravno u njegove šake.
Razvedi me od njega. - Sa zadovoljstvom mila. Klimnem glavom.
Kad smo to rešili da ti objasnim situaciju. - Nakon što mi je ispričala sve poželeo sam da ga ubijem lično.
Slučaj je težak.
Mogu da unajmim pedeset advokata izgubiću. Jedini mi ti ostaješ. - Dobićeš ovaj slučaj. To oboćavam.
Biće uredu. - Kažem joj i krenm ka njoj. Ali moj šef ima odličan tajming. Otvara vrata i ja se cimnem.
Prekidam nešto?
Ne, upravo sam našla advokata koji će me razvesti od Ognjena. - Gleda Dianu pa pogleda u mene. Imam osećaj da sve oće da je pita da je poveze do bolnice.
Nikolu? - Klimne mu glavom i nasmeje se.
Diana, ako želiš da se boriš. Daću ti najbolje advokate....
Ali on je najbolji.
Gospode, Diana. Nikola je daleko od najboljeg. Prijatelj mi je ali i sam je svestan...
Pa i ako izgubim parnicu. Makar ću iznervirati Ognjena. - Nasmeje mu se
Iznervirati?
Verujem da ćeš biti tamo da lično vidiš. Da sredimo papirologiju.
Ajoj, ako si već odlučila....
Odlučila sam. - Umešam se
Onda princezo odsedaš kod mene ili si izgladila odnos kod tvojih? - Moj gazda je izbečio oči. Moje radno vreme je isteklo pre minut. Time je otišla i moja formalnost. Ako ju je i bilo....
Idalje se ne menjaš. Mangup ostaje mangup. - Nasmejemo se.
Biću kod mojih. Daj mi adresu? - Nasmejem se.
Idalje je ista.
Zezaš?! - Kaže malo glasnije sa osmehom.
Ne...
Moje stvaru jesu li....
Još tamo? Sve do jedne. - Osmeh joj je postao još veći ako je ikako moguće.
Uhu... - Kaže šef i mahne nam odlazeći. Uvek je voleo da se šali na moj račun.
Uskoro smo Diana i ja izašli. Ona je otišla kod svojih, a ja sam otišao posetiti moju majku.
Nisam ni ko čovek ušao a moja majka me je već napala. Čini mi se da je u svakoj reci bila Dijana. Ali isto tako sam nakon toliko vremena video moju majku kako joj oči blistaju.
Volela ju je kao da joj je bila vlastita ćerka.
Ali ja je nikad nisam mogao voleti kao brat....
#Pošto već insistirate evo još jedan deo danas. :)
