Kada se društvo razbežalo ostali smo Nikola i ja.
Izvini zbog onog od jutros... - Kažem dok sedam na stolicu od sanka a on sprema cisto posuđe na mesto.
Ma uredu je zar nisam ja rekao i u četiri ujutru da sam za tebe dostpan? - Nasmejem se
Kladim se da se sad kaješ zbog toga?
Ma ni malo... Da si samo videla sebe pijanu...
Hej... Ne zezaj... - Nasmeje se
Ko? Ja? - Belsan
Nego zvao te je Ognjen? - I ode moj osmeh. Dugo li je trajao
Da treba li bi dođi za par dana da se sporazumno razvedem. - Naglasim sporazumno
Iskreno više ne znam ni šta da radim. Možda je i bolje da...
Ne! - Povisi glas.
Ali...
Ne! Zar mi ne veruješ? - Kaže to i ja ućutim. Osećam se krivom. Prvo mu tražiom pomoć a onda odustanem tek tako. Bože to uopšte ne liči na mene...
Izvini samo...
Razumem da se bojiš. Ali ne moj. Da, istina je da ja zabušavam i nisam proglašen kao jedan od najboljih advokata ali to je samo zato što ne želim da se potrudim.
Znam...
A možda i nije tako možda sam samo obićan advokat ali idalje... Neću dozvoliti da on pobedi ne opet...
Opet? - Ne svatam šta je baš time hteo da kaže. Nasmeje se.
Pusti... Samo mi veruje.
Verujem. - Kažem uz osmeh
Mohu do moje stare sobe?
Naravdno. - Kaže a ja se ustanem i odem.
Čim otvorim vrata vidim da je sve na svom mestu. Malo prašnjavo doduše. Mada sve stoji kako sam i ostavila. Čak i slika na krevtu...
Ostavila sam sliku Nikole i sebe kad sam odlazila. Sve što sam imala ovde i sve koga sam znala sam ostavila iza sebe. Čudno je opet biti tu. Pitam se...
Pomerim orman i iza njega tražim prekiveni otvor u zidu. Kada ga nađem probijem ga i izbadim kutujicu. Uzmem kutijicu i otesem prašinu pa se nasmejm.
Nisam vodila dnevnike ali voela sam da ponekad napišem svoj dan par reči. Ili neku osobu da opišem u par rečenica.
Tu su takođe bile i slike. Naše društvo. Pa većino Nikola i ja... Udahenm duboko pa sexdnem na krevet. Ubrzo vratim kutijicu pa izađem iz sobe.
Jesi uredu? - Pita me Nikola
Da... Nisi dirao ništa?
Ne...
Ovaj primaš me na par dana dok ne budemo išli?
Naravdno.
Potrudiću se da ti ne smetam.
Vidi je. Kad bi ti meni smetala?
Naravdno, kome ja smetam? - Kažem dok se oboje smejemo.
Nakon toga sam spremila sobu. Dok je nisam dovela u red veče je palo. Otuširala sam se i rekla Nikoli da ću leći....
Budim se na zvono na vratima...
Koliko to ima sati? - Promrmljam pa pogledam na telefon. Tri ujutru? Okrenem se ali čujem glasove.
Ti mene uopšte ne voliš!? Igraš se kao i sa svima pre! Uvek... Samo sam ti dobra noću i to kad ti podgovra... Lepo su mi rekli a ja budala! Ti...
Tiše!
Ma šta tiš! Ti....ti... - Mislila sam da nije moja stvar pa nisam izlazila iz sobe nego sam slušala.
Uvek si tako hladan! Znaš li ti kako je kad nekoga voliš!? - Čula sam zvuk kao kad neko nekome opali šamar pa sam potrčala da Nikola nije slučajno zavalio šamar toj devojci ali kako sam izletela bilo je obrnuto. Tako ga je jako lupila da mu je pocepal usnu...
Jesi dobro? - Upitam ga ali on me pogura dalje od njega.
Jesi završila? - Gleda u mene iznenađena pa ubrzo dođe sebi.
Moj ti je savet da ga pustiš. Možda misliš da pričam gluposti ali on je samo jedan nesposobnaković. Koji čak ne zna ni da voli...
Ovaj... Ja... - Nisam znala šta bih rekla.
Ponoviću jesi li završila? - Neka jeza me je prošla. Znam NIkolu i pre je od veza pravio zabavu ali nikad nije bio ovako hladan.
Ne... Naravdno danisam. Ovo ti zaboraviti nikad neću! - Kaže pa odlazi.
Izvini zbog ovoga. - Trgne me iz misli.
Zamislila si se?
Mogu nešto da te pitam?
Pretpostavljam u vezi nje? Nije ona niko.... - Prekinem ga
Ne. Ovaj... Od kad si ti postao takav...
Takav?
Hladan? Pre nisi bio takav. Mislim i pre si voleo veze bez obaveza ali....
Čini ti se. Kasno je idi na spavanje. - Sasekao me. Izgeda da se nešto desilo.
Laku noć . - Kažem i odlazim do svoje sobe. Nije kao da imam išta od toga što ću se svađati sa njim.
Lepo spavaj. - Kada sam došla u sobu legla sam na krevt sa pokušajem da zaspem. Ali čini mi se da mi se po glavi vrti samo Nikola i njegov hladan pogled dok je razgovarao sa onom devojkom...
