Nikola P.O.V
Sedim u mom stanu i gledam u ugašen televizor. Telefon mi zvoni već Bog zna koliko puta ali se ne javljam.
Skoro pa će četiri ujutru i jedini ko bi me zvao u ovo doba je moje društvo da idemo u neki klub.
Ali danas nisam aposoban ni za život a ne za klub.
Promenila se... Osim što je starija nekako je na distanci. A šta sam i očekivao... Kako smo se rastali dobro je i da pričamo.
Začujem zvono na vratima i duboko udahnem. Zar im to što se nisam javio na telefon ne govori da mi se danas ne ide nigde.
Nevoljno ustajem i otvaram vrata ali na moje iznenađenje ugledam Dijanu.
Hej... - Govori gledajući u pod.
Jesi li dobro?
Nikad bolje - Govori dok krene da pada ali ja je uhvatim. Napila se?
Mislim da sam izgubila cipele usput. - Govori i tada pogledam dole, bosa je. Podignem je a ona nasloni glavu na mene
Videće on sporazumno... - Bunca.
Ko?
Ognjen... Zvao me je... - To bi objasnilo dosta toga. Osmeh mi odmah spada sa lica. Proklinjem dan kad sam ih upoznao.
Šta je rekao?
Ma samo neka sranja! - Spusti je na svoj krevet jer je njena soba malo prašnjava.
Sranja?
Da! - Kaže malo glasnije pa se namesti kako njoj odgovara.
Trebala bi se presvući...
Nemam stvari ovde....
Imaš ali i one su za pranje pre oblačenja... - Kažem pa otvorim svoj orman i izvadim jednu majicu.
Ovo će pomoći. - Kažem i dam joj majicu. Ona se diže i krene da skida svoju majicu.
Hej..hej... - Stane
Sta?
Ništa idem ja. Ti... Lepo spavaj... - Kažem pa istrčim napolje.
Pa čini mi se da se kauč i ja opet družimo. Kažem pa lgnem.
Nekako mi je činjenica da ne ona tu olakšala da zaspem....
Diana P.O.V
Čujem neku buku i budim se. Međutim kako pokušam naglo da ustanem tako se vratim u krevet zbog glavobolje. Zabijem glavu u jastuk i tad osetim miris... Tako poznato... Polako otvorim oči i gledam gde sam.
Jel ovo... - Nikolina soba?
Kakvu ribu Nikola ima u krevetu. Pa nije ni čudo što nije hteo sa nama noćas. - Čujem muški glas i smeh više osoba.
Kada se ustanem iz kreveta svatim da sam u Nikolinoj majici. Bože kako sam dospela ovde? Ničeg se jebeno ne sećam.... Valjda nisam uradila neku glupost.
Obučem svoje pantalne i ostanem u Nikolinoj majici posto svoju ne nađem. Baš kad krenem ka vratima začujem telefon. Nađem svoj telefon... Ognjen me zove. Posle jučerašnjeg razgovora danas mi se još manje priča sa njim.
Halo
Koliko ti treba da se javiš? - Diši... Samo diši.
Dobro šta danas želiš?
Trebala bi da se vratiš da se dogovorimo i lepo u miru potpišeš papire za razvod.
Važi, da se dogovorimo. Doćiću sa svojim advokatom za par dana.
Dana? - Prekinem mu vezu. Pa nisam ni ja na klik.
Izlazim iz sobe i tako ugledam poznatu ekipu. Stefan, Igor, Lola i Jasmin. Naše staro društvo. Pa i nisu se puno promenili.
Dobro jutro. - Govori Stefan koji me očigledno nije prepoznao i misli da sam Nikolin ulov.
Jutro. - Kažem i sedam na stolicu gde svi sede.
Nikola izvini za ono uveče... - Nije da se nečega sećam.
Ma ništa rekao sam ti ja da je i u četiri sata ujutru uredu. - A ja bukvalno poslušala.
Ni da se prestavi.... - Kaže Stefan.
Ajde bre Stefane kao me ne znaš? - Sad privučem pažnju svih.
Mi se znamo? - Nasmejem se
Srednja pa fakultet i ti me zaboravio...
Dijana ne zezaj ga... - Kaže Nikola i tad svi poskoče.
Dijana? Ne moguće!
Diksi - Jasmina i Lola poskoče ne mene
Ko nam se to vratio a ti ćutiš! - Kaže Igor i zagrli me.
Ja sam šokiran! Ju još si lepša nego pre. Ali pretpostavljam da je tu Ognjen... - Ah moja muko Ognjen... tek što pomislim na njega kad mi se na telefonu ispiše njeegovo ime. Što ja nemam sreće.
Javi se... - I šta ću javim se
Kako se usuđuješ da mi prekineš?! - Gospode pomozi. Smeškam se ja da se ne odam al nešto mi ne ide.
Ognjene znaš šta?
Šta!
Jebi se! - Kažem pa spustim slušalicu i ugasim telefon.
Nego gde smo stali?
Nije trudna. Garant se razvodi... - Zaključi Stefan na glas....
Eto i to se dešava. - Kažem pa Nikola doda čaše da nazdravimo tome što smo ponovo svi okupljeni.
Još samo da preživim razvod i idemo sve ispočetka. Sve od nule.
Ne daj se Dijana... Šta sve nisi preživela i ovo ćeš...
