širim ruke ka plavetnilu
ka nebu, slobodi
— to je moje bekstvo!
zvezdana noć oduzima mi dah, a plašim se mraka
pa težim da se vinem u suncem obasjano nebo
kolo sreće vrtoglavo se okreće
ne servira svakom istu porciju pravde
dok se smeje željama
gledam slobodu u oči
tako blizu a tako daleko!
da li je nedostatak slobode
koji toliko osećam
oko mene ili u meni samoj?
i dok se propinjem na prste
da dohvatim bar rub plavog svoda
shvatam da sam u problemu
pod petama mi je crna rupa koja enormno raste
i uvlači me u sebe, u tamu, u mrak.
svim snagama nastojim da se otrgnem
migoljim se, šutiram i ridam
nastavljam da se borim iako me izjeda
shvatam da ću skončati u zamci, ali odlučujem
da sklopim ruke i mislim plavo.
YOU ARE READING
sve što ćutim.
Poetryzamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova er...
