tu je.
živi u meni
parazitski
hrani se mojom dušom
tišina!
ne podiži glas svoj
budi nežan
neka spava
ne želim da je probudim
kako je samo mila
gledam je kroz naočari sećanja
neka lepša vremena
neki bolji ljudi
neke pametnije reči
hibernacija.
prokleto sunce!
prestani da sijaš.
ja volim zimu.
budi se
izjeda iznutra
hoće napolje
među ljude
u svet
da traži sopstvenu sreću
oslobodi me!
plače na pragu moje svesti
i poput pseta grebe vrata
već krvavim noktima
cvili.
rida.
kida se na komade.
no, pak,
neki bi možda rekli
da je najvažnije
što
— pseudopoezija diše.
ESTÁS LEYENDO
sve što ćutim.
Poesíazamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova er...
