neću ti više pisati pesme.
ispijam te očima
na iskap
dopusti da osetim
sokove tvoje
u mojim ustima
žedna sam
suša me guši
probudi kišni oblak
i neka ovlaže se
bregovi
i pustinje
nek procvetaju trešnje
uživaj u njihovoj zrelosti
poput pčele siši
njihov nektar
osećam te
mislima
učini nešto konkretno
razori kapije mog unutrašnjeg sveta
neka boli
podneću
zarij svoje prste
u dubine orhidejinog cveta
dovedi me do ivice
nek drhte mi noge
nek mi se vrti u glavi
neću ti više pisati pesme
jer poezija su osećanja,
a sva moja osećanja su mrtva
samo još požuda diše.
ESTÁS LEYENDO
sve što ćutim.
Poesíazamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova er...
