Očevi

Darko

Danas je taj dan, ovaj momenat večnosti će odrediti sudbinu naših ćerki. Ja biram između supruge i ćerke, teška srca, ali biram ćerku, želim da imam svoju šansu sa njom. On bira između ćerke i unuke, bira ćerku, ne želi ni da pruži šansu malom anđelu koji se nije ni rodio.

Izvučem snimak ultrazvuka iz džepa i ispustim par suza na njega. Čujem zvuk automobila iza sebe i vratim snimak u džep čekajući da se pojavi. Kao i uvek, smireno i sa gospodskim držanjem sedne pored mene gledajući u daljinu. Vidim da se i on muči, ali to ne znači da ću odustati od nje.

-Danas je taj dan.-progovorim prvi kao i obično.

-Znaš da želim da moja ćerka živi.

-Zašto je tvoja ćerka važnija od moje?-pitam nadmeno vređajući i njega i sebe, volim tu ženu.

-Zato što je ona dete, mali leptirić koji je prebrzo odrastao. Zato što je ona ceo život najbolja osoba na svetu, voli životinje, druži se sa svima, obožava decu, ona voli svoj život. Ne znam kakva će tvoja ćerka biti, ali znam jedno. Ako se rodi biće kao i majka, samo će njoj biti još teže.

-Zašto?-tiho pitam

-Ja nisam voleo Anđelinu majku, varao sam je na sve strane i nikada nisam razmišljao o njenim osećanjima. A ti mladiću voliš moju ćerku, patićeš za njom i to će osetiti tvoja ćerka, a kada sazna istinu...-okrenuo se ka meni.

-Mrzećete jer će joj život biti obeležen činjenicom da si ubio njenu majku.-ustao je, a ja sam kao lud skočio na njega.

-Nema svrhe, ovo je civilizacija.-odgurnuo me i prestao sam sa nasrtajima.

-Želim da moja ćerka živi!-viknem iz sve snage.

-I ja to želim.-gledam kako izvlači pištolj iz džepa i prislanja cev uz svoju slepoočnicu.

-Vladimire jebote šta radiš!?

-Ja bez ćerke nemam život, tvoja ćerka bez moje ćerke nema život. Samo ćeš ti živeti, živi, živi sa saznajnem da si ubio jednog oca.

-Nemoj!

Samo je odjeknulo, pomešali su se moj glas i tresak metka koji mu je razneo glavu. Telo je ležalo ispred mene, a ja sam kao kip gledao u njega i uništavao sebe.

On je čovek koji voli svoju ćerku, osoba kojoj se divim jer ima takav odnos sa svojim deteom. U stvari, imao je, a moja sebičnost je to oduzela. Nikada nisam mislio na Andreu, samo sam želeo da ona živi jer se nije ni rodila. Kakav bih otac bio kada sam umalo pristao da se ubije majka?

Majka je najvažnija životna figura, nisam mislio o tome.

-Tako mi je žao.-uzmem i ja pištolj i odlučim da završim svoj život.