Očevi

Darko

Posmatram u njenog oca, mirno sedi u stolici i gleda u jednu tačku, a ja ne mogu da razumem kako može biti takav, radi se o životu njegove ćerke i unuke.

Ludim u sebi i mahnito lutam po bolnici jer se plašim da ću izgubiti suprugu i nerođenu ćerku, sve zbog budale koja ne ume da vozi. Plašim se za Anđelu, ali sama pomisao da moje dete možda ne preživi mi cepa srce na sitne komadiće. Suviše je mala da bi joj se borili za život, ona čak i nije potpuno razvijena!

Otežano dišem i sedam na stolicu preko puta Vladimira, tek tada hvatam u njegovom pogledu nešto strano i tužno. Znam koliko su vezani, ali njegovo ponašanje me začuđuje, valjda on tako pati.

-Sine, znam o čemu razmišljaš.-progovorio je i okrenuo se ka meni.

-Znate?-podignem obrvu, a on mi uzvrati klimanjem glave i nekim setnim uzdahom.

-Ona je sve što ja imam, ona je moj svet, ali ja ovako patim, nadam se i iščekujem.

Izgovorio je i ustao zakopčavajući dugme na sakou, samo je izašao i ostavio me samog. Ja ću voleti moju ćerku više nego što on voli Anđelu, ne bih mogao biti ovako miran. Nisam miran. Roditeljstvo donosi mnogo lepih stvari od kojih mi tkamo najlepše uspomene koje će dete uvek imati urezane u srce. Sećaće se nas, njenih roditelja, i voleće nas, a mi ćemo joj uzvraćati duplo jače jer smo roditelji, mi volimo.

Ne bi bilo srećnije osobe od mene kada bi se Anđela probudila, ali opet bih, kada bi me naterali da biram izabrao moju ćerku. Spona koja se stvori između očeva i ćerki traje večno i znam da bih radi te spone bio spreman da učinim bilo šta. Samo čekam da je uzmem u naručje i čujem njen plač, ugledam prvi osmeh, korak, da mi srce zaigra kada progovori. Voleo bih da se igram sa njom po ceo dan, da je uspavljujem, zajedno sa njom bijem bitku protiv zubića koji joj stvaraju bol. Čitav život bih dao kada bih mogao da je vidim kako sedi u svojoj sobi i sluša muziku ljuta na ceo svet, onda ja dođem i uspem da je vratim u detinjstvo kada je zagolicam toliko da se njen zvonki kikot čuje ispred naše lepo upakovane kućice u nekom mirnom kraju.

Samo da ona ostane živa, onda ću valjda dočekati sve to. Anđela je žena koja očarava osmehom, osvaja iskrenošću i zadržava srcem kojeg ima toliko da bi mogla pozajmiti malo ljubavi svakoj osobi na ovom svetu. Ona je divna osoba, sa njom sam planirao dom, sa njom želim budućnost, ali...Na kraju dana ja sam njen suprug, Marijin sin, uspešan advokat, toliko uloga, ali ja želim da odigram još samo jednu ulogu.

Andrein otac.