-Every Tear, A Waterfall- [PAUSED]

-nada ubija čoveka-

Kroz sve i svašta sam prošla, osećam se toliko nemoćno, osećam se kao jedini list koji lebdi dok ga olujni vetar nosi u nepoznatom pravcu. I kada je dan, i kada je noć, pred mojim očima se uvek nalazi neki mrak, neka tama, pred mojim očima uvek stoji neka osoba koja mi želi zlo..

Ceo život ćutim, ljudi me se klone kao što se crne vrane klone strašila od sena koji stoji nasred neke njive, ono ih ne dira, ne priča nego ćuti, ono ne postoji, ljudi su ga stavili tu, baš na tom mestu, a samo su ti ljudi znali zašto tu, ne malo dalje ili negde sa strane.

Tako biva i u životu. Svako je sa razlogom tu gde se nalazi, u centru ili sa strane, ako si u trenutku srećan, ako se barem malo ponadaš nekoj sreći, život će skinuti masku i uvući će te u pakao o kom nisi ni sanjao, izazvaće te na dvoboj u kom niko od vas neće pobediti.

Zato se ne nadaj. Ako si sada srećan, očekuj nesto skroz suprotno, očekuj neočekivano.

Postoji i ona ređa situacija u kojoj si nesrećan toliko dugo, da kada odustaneš od svega, desi se nešto prelepo, nova gvozdena vrata se otvore, iz njih dopire svetlost koja sluti na mir i sreću. Ali to retko ko doživi. Ljudi ne zaslužuju lepe stvari, ljudi nisu dostojni te sreće.

Oni koji znaju ovo nepropisano pravilo života, nikada se ne nadaju nekim lepim stvarima, čudno im je kada se desi nešto pozitivno na ovom, sasvim suprotno, negativnom i odvratnom svetu.

(A/N : Ovo je kao uvod, kasnije pišem jos, nadam se da vam se sviđaju ove moje mudre misli hehe. Voli vas Andži<3)