-Every Tear, A Waterfall- [PAUSED]

-neki novi početak?-

Ušle smo u učionicu i čekale da dođe nastavnik matematike. Oko Lise su se okupile dve-tri devojke i pet momaka, a mene su čudno gledali kao i uvek.

Lisa se upoznala sa njima i oni su stekli fin utisak o njoj. Okrenula se ka meni
-"Mia, hoćeš da idemo sa njima na sledeći odmor? Zvali su nas", rekla je Lisa pretvarajući se da je srećna i bila je lažno ushićena
-"Zvali smo tebe, a ne tu... Čudnu devojku", kazao je Džek, pametan i ne tako umišljen dečko.

-"A što ne bi pošla i ona?", ljutito je pitala Lisa
-"Jeste li nekad probali da pričate sa njom?", nastavila je, svi su ćutali, "niste?" pitala je, našta su svi odmahivali glavom, "evo sad ćete se bolje upoznati, nije ona tako loša kao što vi mislite", branila me je i čvrsto se drzala svojih reči.

Nastavnik je ušao u učionicu i nastava je počela. Kroz par minuta smo počeli da radimo neke zadatke. Inače mi matematika odlično ide, kao i većina predmeta. Nastavnik je počeo da proziva učenike, i prva žrtva je bio Džek, koji nije znao ni naslov lekcije. On je suprotno od mene, za matematiku je pravi duduk.

Gledao je u mene znajući da ja znam matematiku, i očekivao je pomoć koju je i dobio. Prošaptala sam mu pola zadatka, i tako se on izvukao.

Kada se konačno završio i ovaj čas, svi smo izašli napolje, bila sam malo stidljiva, ali mi je Lisa davala podršku i tako mi olakšala celu ovu situaciju.

Po prvi put izlazim na odmor sa ovolikim društvom, osećaj je zaista lep, još da te osobe lepo misle o meni, i da imaju lepu ličnost, sve bi bilo savršeno.

-"Hvala što si mi pomogla malopre", nasmešio mi se Džek.
-"Ima na čemu", rekla sam iskrivivši jedan ugao usne. Seli smo na stepenište ispred neke stambene zgrade.

(A/N: im back bitches😎 nemam inspiracije, pišem skroz random, ali ja sam Andzi i meni se oprašta, cmok)