Sudar svetova

Želim da budem osoba koju ćes prvu pozvati u svakom trenutku

Luka je došao kod mene.Nisam pominjala ništa vezano za Uroša.Nekako osećam da Uroš ne bi voleo da bilo ko drugi zna za ovo.Zašto pobogu brinem o njegovim osećanjima?Moram da se saberem.To uradim tako što okrenem svog dečka ka sebi i naslonim svoje usne na njegove.Sviđa mu se to što sam uradila,tako da produbljuje naš već dovoljno strastven poljubac.Luka je moja velika ljubav još iz srednje škole.Sve devojke su se ložile na njega a on je odabrao baš mene koja ga nisam ni pogledala.Bili smo omiljeni par u školi.Svi su navijali za nas i uspeli su.Luka i ja smo zajedno već prelepe 2 godine i zaista uživam u svakom trenutku provedenom sa njim.Naše razmenjivanje emocija remeti zvuk mobilnog telefona.Sranje!Zovu iz policije totalno sam zaboravila na to!Brzo uzimam telefon dok Luka nije video ko me zove.
"Gospođice Mihajlović s obzirom da nemamo konkretne dokaze za Uroša,još uvek"-naglasi to još uvek a meni se kosa nakostreši od toga-"Možete li doći da potpišete papir za puštanje gospodina?"
"Ovaj,naravno.Doći ću za dvadesetak minuta"
Spustim slušalicu i nadam se da Luka nije čuo glas sa druge strane slušalice.
"Šta se dešava?"-pita sa vidno upitnim pogledom
"Ma porodični problemi,mama pravi ručak za mene i Uroša.Želi da se više zbližimo."
"Nadam se da to "više" neće biti previše"
"Naravno da neće Luka,na njega isključivo gledam kao na nekoga koga moram da poštujem,iz očiglednih razloga."-kažem potpuno sigurno ali nisam sigurna da li stvarno mislim ovo što sam rekla.Da li ga stvarno samo zato poštujem?"Zato što i ti osećaš isto".Ta rečenica mi ponovo prolazi kroz glavu.Šta je time želeo da kaže?Ah ne mogu da podnesem ovo.
.
Ulazim u stanicu i tu ugledam inspektorku od juče.
"Mogu li da porazgovaram sa vama dok puste Uroša?"
Šta ona to priča?Kako da razgovaram o temi o kojoj nemam blage veze?Potvrdno klimnem glavom te sednemo u njenu kancelariju.
"Biću brza.Ovo vam kažem kao žena ženi.Znam da Urošu niste sestra toga prvo budite svesni.Šta god da ste mu,skrenite mu pažnju na ovo što radi molim vas.Nije dobro za njega.Mlad je i ne želi da se upliće u probleme koje taj posao donosi.Verovatno da ih nije ni sam svestan.Pomozite mu."
Zna da mu nisam sestra?Molim?Ko je ova žena?Zašto mi priča sve ovo?A glavno pitanje koje me još uvek muči je šta on to radi?
.
.
"Pa hoćeš li mi reći?"
"Šta tačno?"-upita jedući čizburger na suvozačevom sedištu mog auta.
"Čime se baviš Uroše?"
"Ne"-kaže veoma odlučno te ja odlučim da ne nastavim dalje ubedjivanje.
"Saznaću sama"
"To već ne mogu da ti zabranim"
"Uroše jebote tako me nervira ta tvoja smirenost!"
"Mrzim kad žena psuje.Tačnije mrzim kad ti psuješ.Kao stariji brat,moram brinuti o tome zar ne?"-upita sa pogledom koji mi govori da ovo za brata nije mislo ozbiljno.
"Pa kao stariji brat nisi smeo da dozvoliš da te "mlađa sestra" vadi iz zatvora pa vidiš ipak jesi.Nisam zaslužila da saznam zašto sam te vadila odande pobogu a čak nikom pomenula nisam.Da je bio neko drugi na mom mestu verovatno da bi i moja mama a i Ivan saznali da li si svestan toga?"
"Ti stvarno nikom nisi rekla?"-pita iznenađujuće.
"Ne brate!Nisam rekla nikom."
"Zašto Lena?"-shvatam da mi nije poverio ovu "misiju" jer ima poverenje u mene,jer da ga ima ne bi bio ovako iznenađen.
"Nekako znam da ovakve stvari treba da čuvam samo za sebe.A i,znam šta bih ja želela da završim u zatvoru i da me ti vadiš."
"Ne bi me pozvala da te izvadim zar ne?"-pita kao da strahuje šta ću odgovoriti.
"Verovatno ne."
"Shvatam.Promeniću to."
"Zašto?"
"Želim da budem osoba koju ćes prvu pozvati u svakom trenutku"
Ovo promeni moj pogled.Više ne gledam u put ispred sebe već u njegove čokoladne oči.Zašto to želi?
"Ne želim to kao brat da se razumemo,bljak mi je ceo taj brat-sestra fazon.Nismo u srodsrvu stoga,nećemo se tako ni ponašati"
Zašto ovo govori?U momentu shvatam da smo se našli ispred njegove zgrade.
"Hvala Lena,vidimo se"
"Vidimo se Uroše"-