Sudar svetova

Barselona

Posle par sat sedenja u svom stanu,odlučim da odem do Luke pre nego što me potpuno nije pojela griža savesti zbog onog jutros sa Urošem.Mrzim ga.Nikada ni zbog kog nisam stavila moju i Lukinu ljubav na kocku.Pa ni sada to ne radim zar ne?Pa,bar ne još uvek.Ne!Nikad to neću uraditi.
.
"Oo,u zadnjih par dana kao da mi nisi devojka,toliko se retko viđamo."
Primetim da on misli da se nešto dešava ili je to samo moja paranoja?Ne bih znala.
"Imala sam neke obaveze sa mamom,neki problemi sa tatom i ostalo.Znaš već.Sad je sve okej."
"Dobro ljubavi"-kaže bez i malo sumnje i spusti svoje usne na moju kosu.
Uroš.Uroš.Uroš.Ne izlazi iz glave.Iz kog razloga?Sedim pored Luke i razmišljam o Urošu.Kako sam sebi dozvolila ovako nešto?
Ne želim da mislim o njemu.
Ali misliš!
Beži ti dosadni  glasiću!Samo mi još ti fališ.Kroz glavu mi prolazi ucena one glupe devojke.Zašto ima želju da spava sa njim?Zašto bi bilo ko imao takvu želju?Sebičan je,umišljen,egoista i savršeno dobro izgleda.Što bi se reklo,kao da sam svaki njegov deo sama smišljala.Promenim facu u trenutku kad shvatim da ne slušam Luku već razmišljam ni manje ni više nego o Urošu.
"Lopta je bukvalno odlet..Lena da li me slušaš?"
"Da..naravno"
"Šta sam rekao poslednje?"
Fak.Šta je rekao poslednje?Nisam se valjda toliko isključila.Moram da prekinem ovo.
"Želim da otputujemo!"-I zaista sam ovo želela.Ako otputujem,produžiću ovu glupu ucenu,skloniću se od dotičnog gospodina,dokazaću sebi da je Luka jedini za mene.Da.To putovanje bi trebalo da mi donese samo dobre stvari.
"Nisam to rekao Lena..."
"Ne Luka,ja to kažem!Želim da otputujemo!"-veoma uzbuđeno skačem i bacam mu se u zagrljaj.
"Kada ljubavi?"
"Sutra,sada!
"Koliko si luda.Volim te"
"Luka volim i ja tebe,pali laptop brzo!"
.
.
I tako dan posle moj dečko i ja se nalazimo u avionu za Barselonu.Da.Barselona je oduvek bio grad koji sam želela da posetima i nikada nije dobio svoju priliku.Dobiće je sada.Želim da pronađem svoj mir tamo i da pobegnem od svega bar na par dana.Navaljena sam na Lukino rame.On spava.Nisam mislila o ovom kretenu od sinoć.Pa da,bila sam prezauzeta pakovanjem i ostalim stvarima oko puta.Nadam se da ću ovde shvatiti koliko je Luka bitan i koliko ne želim da ga izgubim.Pa mislim,ko bi poželeo da izgubi ovakvog dečka?Izgled,blago rečeno san svake žene.Crna kosa,plave oči,taman ten i košarkaška građa.Savršeno.Luka je košarci posvetio ceo svoj život.Trenira je od kad znam za njega.A znamo se još od prvog osnovne.Nikad neću zaboraviti naš prvi kontakt i to neko muvanje.
*Flashback*
"Ja sam Luka"
"Znam ko si.Lena,drago mi je"
"Nije ti drago."
"Kako si to zaključio?"
"Arogantna si"
"Ne.Pričinilo ti se".
"Pa razuveri me onda."
"Kako?"
"Smisliću vremenom".
*End of flashback*
"Ljubavi?Je l spavaš?"
"Ne.Prisećam se kada smo se upoznali."
"Jaoo,hahaa,to nikad neću zaboraviti.Koliko mi je samo vremena trebalo čoveče!"
"Pa da li se isplatilo?"
"Mm,pa iskrenoo.."
"Luka!"
"Šalim se najarogantnija osobo ikada.Isplatilo se i više nego što sam ja to želeo."
"A ti si želeo da me ostaviš posle mesec dva ha?"
"Ne baš,ali nisam planirao da ostanemo zajedno 2 godine."
"Volim neplanirane stvari."
"I ja volim tebe,ti si moja neplanirana stvar"
Nasmejem se na ovu rečenicu.Zapravo je u pravu.Mi i jesmo neplanirana stvar.Lena i Luka?Niko to nije očekivao.Ja sam bila devojka koja je imala uzak krug prijatelja i držala se toga,učila imala savršeno uredne ocene kao i život sve dok se Luka nije pojavio.Bežanje sa časova,pad ocena,ma svačega je bilo.Prelep period zaista.On je bio čista suprotnost.Jedan od najpopularnijih.Zato je verovatno i bilo čudno jer je sa mnom.Ne želim da ga izgubim.Da li je Barselona dobra odluka?Jer iskreno,po planu je da bude.