DARKNESS // harry styles.

Chapter 7.

Uspevam da se oslobodim iz njegovih snažnih ruku, nakon što sam ga šutnula u koleno. Brzo se povlačim par metara napred, a onda se okrećem ka njegovo pravcu sa nadom da ću ga videti kako ga boli, da čujem kako jeca i kako steže svoje zube dok me gleda pogledom punim mržnje. Nisam razmišljala o posledicama, ali nisam mogla više biti njegova igračka. Znala sam da je opasan. Moje srce lupa u ritmu muzike. Iz svakog trenutka je sve brže i brže, više ne sluša muziku. Strah i panika su svirali ovu melodiju. Melodiju slabosti. Slabosti koju sam osećala prema njemu.
Okrećem se, ali njega više nije bilo tamo. Mesto na kom sam osetila njegov hladni dah na toploj koži moga vrata, sada je bilo prazno. Pokušavam da ga pronađem pogledom kroz gomilu, ali je nemoguće, mrak mi to ne dozvoljava.
Ne znam kuda da idem. Želim da vrištim i pobegnem odavde. Želim da pričam sa nekim, ali nisam imala koga. Jack je previše bio zauzet onime što voli, nisam želela da mu kvarim tu sreću.
Vidim ga na bini.
Onako znojav, dok mu mokri pramenovi padaju preko čela i lepe se za vlažnu kožu. Siva majca, bez rukava, mu se lepila za mišićavo telo. Uživao je u svakom udarcu palice u bubanj, u svakom sledećem tonu. To mi je izmamilo osmeh na lice. Izgledao je tako ponosno, a i ja sam osećala mali ponos u sebi. Ponos što je uz mene, što je on deo mog života. Sumnjala sam u njega, ali to je bila greška.
U jednom trenutku osetim neku težinu na ramenu, kao da osećam nečiju ruku na ramenu. Sledim se u trenutku pri pomisli da je to možda on, da se opet vratio. Stežem pesnicu, u strahu, i skupljam hrabrost da se okrenem ili pobegnem.
Ali to je bila ona ćerka čoveka za koga moj otac radi, mislim da se Anne zvala. Stojala ispred mene u šorcu i kratkoj majci koja joj je otkrivala savršeno izravnjan stomak, a šorc otkrivao vitke noge. Imala je tamnu šminku na licu, a duga svetlo braon kosa joj je padala preko ramena i grudi. Pored nje sam se osećala tako malo. Nisam bila kao ostale devojke iz škole, nisam bila takva ni u starom gradu. Nisam bila dovoljno dobra za srednjoškolce u Londonu, i to je bilo očigledno.
Pozdravlja me osmehom, a primećujem i način na koji posmatra Jacka. Baš kao i što sam predpodstavljala, on je bio njena slabost.
Anne se dobro zabavljala. Igrala je u ritmu muzike i privlačila poglede, ali je ona tražila samo njegov. Crvenu čašu je neprestano ispijala i dopunjavala alkoholom.

Žurka je odmicala, a ja kao da sam se zaledila. Strah mi nije davao mira. On mi nije davao mira. Osećala sam njegovo prisustvo, osećala sam njegovu hladnoću i parfem. Osećala sam ga oko sebe. Neprestano se motao okolo, ali neprimetno. Postao je moja opsesija. Bio je moj miris posle kiše i tamna krv u venama.

Anne, već pijana, tera me da igram, rečima –Napravi nekog ljubomornog, nateraj nekog da budeš njegova slabost, nateraj nekog da te još više zamrzi... igraj, devojko. Hajde.-  Vuče me rukama ka sredini podijuma. Potiskuje ostale u stranu, a mi dolazimo u središtu. Osećam poglede drugih na sebi, dok ukočeno stojim pored Anne koja mrda kukovima kao da joj je ovo poslednja noć života, kao da jutro nepostoji.

Žanr muzike se promenio posle par pesama. Jackov bend je završio sa njihovim malim nastupom i sada je neki DJ držao gomilu na nogama, ali ovog puta mnogo više njih.
Radila sam isto što i Anne. Zabavljala se. Samo mnogo više. Sa crvenom dubokom čašom ispunjenom pivom i cigarom zaglavljenom među prstima, igrala sam na sred podijuma.
Anne je bila u pravu. Alkohol me je vodio na ovo, Harold me je vodio na ovo. Želela sam da ga povredim. Da ga povredim time da vidi da se zabavljam i da sam prešla preko svega.
Vidim kesetanjaste oči koje me posmatraju iz tame. Na trenutak se zaledim kada ga vidim u crnoj majci koja mu je stojala uz telo i crnim farmerkama, sa mišićavim rukama prekrivenim tetovažama i kovrdžama koje su mu padale preko lica. Hladan i bezosećajan. Sa ledenim usnama, koje su već upoznale moje.

-Hej, Ash.-  Veoma poznat glas mi šapuće na uho. Nije to bio ni on, niti bilo ko drugi. To je bio Jack, onaj u koga sam bila sigurna i uz koga sam bila potpuna.
Staje ispred mene i gleda me pravo u oči ,dok mu se izraz lica sa osmehom pretvara u razočaravajući izraz lica. Mršti se i jedva ga čujem dok izgovara –Pila si?-  Odaljava se pola metar.
Nikada nisam pila, i to ga je čudilo.
Ne odgovaram na njegovo pitanje. Samo zurim u njegove oči koje su izgledale previše tamno na ovom svetlu. Tada dolazi Anne do nas i pravi zid među nama. Shvatila sam šta je tela time, zato se povlačim ali me Jack hvata za zglob ruke i vuče me ka njemu.