Škola Natprirodnih

3. 𝙿𝚘𝚐𝚕𝚊𝚟𝚕𝚓𝚎

Keres POV

Kad sam se probudila Dragana je već bila spremila doručak..
"Jutro" rekla sam joj ali kao i očekivano samo me je ignorisala.

Sela sam za sto da jedem nismo pričale izgledala je besno.
"Kako ti je bilo juče?" pitala me je.

"Dosadno čitala sam malo knjigu simbola i tako" uzela sam parče hleba i odgrizla parče.

"Jesi li?" pogledam je, nije ni jela samo je gledala u mene. Zander joj je rekao? Šta ako je saznala, ubiće me.

"Ja sam veoma sigurna da sam te videla na balu kako plešeš sa tri devojke" naravno da bi me prepoznala kad je već videla haljinu.

"Pomešala si me sa nekim" samo je prevrnula očima i nastavila da jede. Bila sam da se spremim i sredim kosu, uvek volim da mi je kosa lepa i uredna.

Haljinu sam spakovala u orman i  pospremila sobu. Moram da pogledam šta znači simbol meseca i da saznam više o tome.

Celu knjigu sam prešla ništa u vezi meseca, možda ipak treba da pitam Draganu ovo mi nekako zvuči kao važna stvar.
Sklonim knjigu na sto te odem u dnevnu sobu gde je Dragana radila nešto sa papirima i slušala radio, išla sam tiho.

Na radiju su bili vesti o našoj državi, i kako se vraćaju stari dani jer svaka noć postaje magičnija.
"Dragana.."
Pogledala me je te ustala da ugasi radio. Ako je pitam više u vezi toga samo će nastati svađa znam to.

"Reci"
"Imam ovaj mesec na vratu pojavio se i ne znam čemu služi jer sam veoma sigurna da nije mladež" skine naočare i pozove me da sednem na kauč.

Sklonila mi je kosu i prošla prstom preko njega. "ne znam možda nešto povezano za vas veštice"
"Ma daj ti si direktorka škole natprirodnih a ne znaš šta je ovo?"
Pogledam je ozbiljno ova žena je neverovatna.

"Prvi put vidim takvo nešto"
"Samo reci istinu da znaš da mi je vreme da počnem za magiju da učim od profesora, ali ti se plašiš da me pustiš da živim život"
Odmahnula je glavom.

"Znaš šta sad radim?"
"Pišeš nešto za školu"
"Poslednje korake za tvoj upis, nisam htela da ti kažem i da plašim se ali mislim da ti je vreme da kreneš u školu i imaš prijatelje. Zato sam te ostavila sa one tri devojke inače bi te pretukla"

Kad je to nameravala da mi kaže, možda sam ja ta nova učenica za koju su one tri devojke pričale.
"Moram da izađem na trenutak"
"Nemoj daleko opasno je"
"I ja sam" kažem sebi ispod nosa, uzela sam kaput i čižme te besno izašla napolje

Zaboravila sam da se uopšte šetam našla sam se u sred šume i ne znam gde sam, preumorna sam.
Sela sam na koren od drveta i malo predahnula. Bila je tišina i počelo je biti više hladno, moram pre mraka stići kući.

Odjednom je bela mačka došla do mene i mazila mi se oko nogu.
"Jesi se izgubila maco?"
Pomazila sam je i kao da sam osetila struju kako je prošla kroz moje telo, osećala sam se povezana sa ovom mačkom.

"Kako se zoveš ja sam Keres"
Što mi je bilo najluđe je da sam dobila odgovor, okrenula sam se da vidim dal to nije neko drugi ali bila je to mačka. Nema ime čeka da joj ja dam.

"Zašto ja?"
"Jer ja sam tvoj zaštitnik" kako mi je glupo što pričam sa mačkom.
"Dobro zvaću te Midnight*"
"Onda moje ime je Midnight"
Nasmejem se te ustanem.

"Kad si moj zaštitnik odvedi me kući mislim da sam se izgubila u ovoj šumi, uskoro će i mrak."
"Prati me" počeo je da trči kroz šumu jedva sam ga dostigla, kad sam ugledala kolibu uzela sam Midnight u naručje te ušla u kolibu.

"Dragana donela sam prijatelja"
Okrenula se i videla mačku.
"Mačka lutalica?"
"Ne to je Midnight moj zaštitnik"
"Očekivala sam da to bude sova koliko si pametna i samo oko knjiga"
"Šta je loše sa pufnastom slatkom macom"
"Ništa" zbunjeno je pogledam i samo odem u svoju sobu.
"Dala sam ti kofer pakuj se ujutru te vodim u šugavu školu"

Zar već? Nisam očekivala da ću tako brzo završiti u toj školi. Stavila sam Midnight na krevet i počela da se pakujem. Ne znam koliko stvari mi treba ali znam da ima uniformi pa ne treba puno više ovih knjiga koje su mi potrebne za učenje.

Dragana POV

Uopšte nisam srećna što je puštam u tu školu, mogu je samo nevolje dostići ko zna sa kim će upasti u društvo, deca tamo su jednostavno drugačija od nje, oni su normalni, većina mislim ima izuzetaka kad imam Luciferovog sina u školi, taj mali je teret, nadam se da neće upasti sa njim.

Plus ona je mračna veštica, može da koristi crnu magiju po tome je i posebna jer ni jedna veštica ne sme to da radi ubila bi je a crna magija, ali Keres ona je drugačija i moćna ako to sazna plašim se da će otići u pogrešnom smeru i završiti kao njen otac, spaljen na lomači jer je crnu magiju koristio za loše. Njena majka nije bila mentalno stabilna da se brine o njoj ako bi je ostavila sa njom ko zna da li bi bila živa do danas.

Plašim se da će to saznati i loše shvatiti, ili da neće čuti celu priču i zamrzeće me možda će magiju iskoristiti da mi se osveti, ali sve sam uradila samo da joj bude dobro, samo da bude bezbedna zato ne želim ni u školu da ide jer bi se sve to moglo promeniti.

Devojka je zapalila učionicu samo da dobije ono šta hoće ako je ne bi pustila ko zna šta bi sledeće uradila. A ne mogu više ni da je držim naćiće način da dobije šta želi, bila je na balu još uvek ne znam kako je uspela da uđe ali čim saznam ako ju je neko doveo rešiću se te osobe jednom za svagda jer je očigledno da bi joj pomogao ili pomogla u nečem većem, gorem i ozbiljnijem.

*ponoć

Nadam se da vam se sviđa jer i ja uživam u pisanju ove priče zanimljivo mi je