Škola Natprirodnih

6. 𝙿𝚘𝚐𝚕𝚊𝚟𝚕𝚓𝚎

Keres POV

Namestila sam kosu pre nego što sam izašla za Barbarom. To znam da sledeći put nećemo ići zajedno.
Izađemo iz internata i prolazom kroz prelepu baštu dođemo u školu.

Eira me je čekala ispred škole kako mi je i obećala, stala sam pored nje.
"Evo mene, Barbara nam nije potrebna"
Okrenula sam se ka njoj i nasmejala joj se, znam da ju je to razljutilo ali kao prvo nije trebala da se tako ponaša.
Samo je odmahnula glavom i nastavila unutra.

"Još bolje onda, krenimo unutra"
Njene dve drugarice su išle iza nas.
Svi su me gledali ali ja sam pokušala da se smejem i ostavim dobar utisak. Jel ovo dovoljno da budem prihvaćena u društvo.

Otišle smo u učionicu gde smo imali prvi čas, naravno sedela sam sa njom. Svugde sam bila samo oko nje.
Škola se završila u 17 sati tačno, da učenici imaju malo predaha pre večere koja je u 18.
"Sedi sa nama na večeri"
"Sedim sa Vanyom, Dacianom i Barbarom"
"Pa ako njih dve nisu kao Barbara povedi ih, volim da upoznajem nove ljude"
"Naravno pitaću ih"

Kad sam ušla u sobu samo Vanya je bila kući.
"Ćao"
"Ćao" okrenula se ka meni "gde je Barbara"
"Nisam pričala sa njom jer se ponela bezobrazno prema meni danas kao da sam njeno vlašnistvo."
"Barbara nije takva uobičajeno"
"Pa dok se ne vrati na staro ja neću da pričam sa njom"

Nastavila sam u moju i Barbarinu sobu i prezvukla se u moju normalnu odeću, a to je većinu vremena crna haljina do kolena i crne hulahopke sa lepim cipelama. Nadam se da ovakva odeća nije zabranjena.

Kosu uhvatim u punđu i izvadim malo kose, stavim najobičniji nakit. Ovo nije preterano, u nekoj suštini celo telo mi je pokriveno zar ne?
"Devojke Eira me je pitala dal želite da sedimo sa njom i njenim drugarica a za stolom?"
Daciana i Vanya su se pogledale.
"Jeste?"
"Da"
"Onda hoćemo"
"Super, idemo?"
Klimnule su glavom te sam krenula.

"Čudno mi je da krenem bez Barbare" rekla je Daciana kako smo išle.
"Nažalost ona se ponela loše ka Eiri ona je ne želi blizu sebe."
"Bezveze, ne bi morala uvek da bude sama"
"Upravu si Daciana, mada se nadam da će mi se izviniti, ne želim problema"

Prošli smo pored Lukasa ovaj put je išao sam.
"Ej devojko" ukratko nakon što smo prošle dozvao me je.
Okrenem se i sačekamo da dođe do mene.
"Mene tražiš?"

"Ti si nova?"
"Jesam, ja sam Keres" pružim mu ruku.
"Lukas" pokazao mi je da krenem.
"Jesmo li se negde videli pre?" da mu kažem..možda još nije vreme. "Možda na balu?"

Pogledam ga "Mislim.."
"Pričali smo o praznom mesecu na tvom vratu" stavila sam ruku preko meseca. "Onda jeste mi smo se videli na balu"

Otvorio je vrata i kad sam ušla u kafetariju, zaustavila sam se i pogledala unaokolo da nađem Eiru.
"Gde sedite?" mahala mi je pokazala sam ka devojkama gde treba da idemo.
"Nije dobar izbor nemoj ni da se uvlači u to"
"Ti je samo nisi upoznao kako treba"
"Poznajem je više nego što treba"
Odmahnuo je glavom i otišao ka svom stolu.

"Neće Lukas da se javi?"
"Ne znam"
Sela sam pored Eire, mada Daciana i Vanya su se stvarno brinule jer Barbara nije dolazila. Možda sam ja kriva za to, možda sam reagovala grubo za nešto tako malo.

Kad sam pojela sve, malo sam gurnula Vanyu da krenemo.
"Zar nećeš da ostaneš pa da ti posle pokažem školu"
"Može sutra, ili ću ti javiti nekako ako ću moći ići"
"A gde ideš?"
"Idem da odmorim malo umorna sam prvi dan mi je bio težak."

Mislila sam da mi neće poverovati, ali nasmejala mi se što znači da mi veruje. Upravu sam jel tako? Ne želim da me zaledi stvarno.
Kad sam ušla u sobu očekivala sam da ću naći Barbaru na krevetu kako nešto radi ili bar spava ali tamo je bio samo Midnight.

"Jel došla Barbara"
"Doći će"
"Ne znam nije bila na večeri"
"Opustite se"
Izašle su napolje tužne.
"Jel bila Barbara u sobi?" upitam Midnight

'Da I nije izgledala srećno'
To je zbog mene, znam da je zbog mene.
"Jel rekla gde odlazi?"
'Pričala je o nekoj kolibi'
"Kakvoj kolibi...moram da je nađem i da joj se izvinim"

Nisam otišla da se spremim za krevet ustvari sam čekala da prođe kontrola pa da se izšunjam napolje i nađem je.
Neko je došao na proveru, došao do svakog kreveta i izašao, važno da nema nikoga i malo da se spremim pa mogu da idem. Iz knjiga koje sam ponela uzela sam plan škole stavila u ranac sendviče koje sam uzela isto baš ako budemo ja ili Barbara gladna.
I naravno vode. Sa mnom ide i Midnight.

Izađem iz naše sobe držeći Midnight u rukama i krenem dole stepenicama tiho. Mislim da bi tajni izlazi trebalo da bude iza nekih polica u biblioteci.

Kako sam prolazila čula sam hod i odmah ušla u neki domarski orman. Imam osećaj da je još neko tu.
Čak je i Midnight zabio kandže meni u ruku.

Ne znam šta je gore da me uhvati profesor ili da me pojede čudovište iz ormana, verovatno ono prvo, Dragana će razumeti, možda će mi i pomoći.

Krenem ka vratima ali neko me povuče nazad.
"Jesi li normalna upašćemo oboje u kaznu bolje ostani dok ne prođe."
Bio je stavio ruku preko mojih usta, čekali smo da prođe, konačno kad smo se uverili da je slobodno izašli smo, skontala sam da sam u ormanu sa Lucasom.

"Šta ti radiš ovde?"
"Pazim da si bezbedna"
"Uhodiš me!?"
"Ne, nego kažem da idem sa tobom"
"Ja ne idem nigde"
Definitivno me uhodi, kako baš zna da idem negde, verujem da baš ne zna da čita misli.
"Keres ja sam sin Lucifera, ja znam sve čak i da ideš u šumu da nađeš svoju drugaricu"

Namestila sam Midnight u rukama te ga pogledala.
"Mogu to i sama"
"Šuma je jako opasna noću, ne želim da ideš sama"
"Dobro pođi, ali ja vodim"
"Vidiš nikad nije dosadno sa malo društva"
Prevrnem očima i krenem ka biblioteci.

Kad otvorimo vrata čuo se škrip, razotkriće nas. Brzo smo utrčali unutra.
"Proveri police sa knjigama koje su do zida"
"Keres sad je stvarno očigledno da je ta"
Uperio je pritom do police skroz do prozora.

Povučem neku knjigu ali ništa.
"Lažov"
Naslonila sam se na police prišao mi je bliže, te mi prišao još bliže ali to što sam mislila nije bilo da će me poljubiti već da je povukao pravilnu knjigu.

Police su se uvukle u zid i podigle dosta brzo nisam stigla da stanem sem da povučem Lukasa zajedno sa mnom. Držala sam Midnight jadan on sigurno preplašen. Mislim i ja sam a i Lukas po tom silnom vikanju to definitivno.

Izvinite što me nije bilo dugo nešto se desilo i ja nisam mogla da se vratim na pisanje. Ali evo me i nadam se da vam se sviđa 🙂