Škola Natprirodnih

2. 𝙿𝚘𝚐𝚕𝚊𝚟𝚕𝚓𝚎

Dragana POV

To dete nije pri sebi, ovako nešto uraditi? Samo zbog gluposti.
Hvala bogu što niko nije bio povređen.
"Ova učionica neće biti u upotrbi do daljnjeg, mogu da osetim da tu još nešto nije uredu"
"Razumem"
"Sve ostalo sa balom neka ostane tako kako je, i neka se učenici ne brinu za ovu nezgodu"
"Pobrinućemo se za to"

Sišla sam dole niz stepenice po Keres, sedela je preplašena na kraju sofe dok ju je Zander smirivao.
"Hvala ti, pobrini se da svi učenici spavaju"

Izašle smo iz škole, znam ako ću je probati kazniti baciće neku čin na mene. Sve vreme vožnje do kuće nismo ni jedna ništa govorile ali kazniću je zaslužila je a nadam se i da sama to zna.

Zaključaka sam vrata i bacila ključeve na sto. Zakačila je jaknu i ja sam je pozvala kod mene.
"Još jednom napraviš takvu glupost i kazniću te tako da nećeš moći da dođeš ka sebi, veruj mi."

Ošamarila sam je i pokazala joj da ode u sobu. Možda nije trebalo da je ja uzmem, ne znam dal sam sposobna da održavam tu njenu magiju, uzimanje nje nikada nije bila dobra ideja to znam oduvek, samo ne želim da ona to sazna.

Noć zimskog bala

Keres POV

Čim sam čula kako Dragana zatvara vrata i odlazi, počela sam da se oblačim u moju prelepu haljinu. Stavila sam nakit i uhvatila moju kosu da mi ne pada na ramena jer želim da se vide.

Pogledam se u ogledalo te se okrenem da vidim mesec na zadnjem delu mog vrata, pojavio se pre par godina, mislim da Dragana ne zna da ga imam.

Otvorim prozor da bi mogla ući kad budem morala kući.
Izašla sam iz kuće čim sam čula kola, Zander je došao.
Magijom zaključam vrata iznutra dok sam ja napolju.

"Dobro veče" mislim trebalo bi se tako pozdraviti.
"Dobro veče i tebi mlada damo"
Nasmejem se i uđem u njegova kola te nas odveze do škole, pre nego što izađe sa zadnjeg sedišta uzme prelepu masku i da mi je.

"Hvala" stavim je te se okrenem ka njemu i on klimne glavom što znači da je dobro.
"Jel neko zna da nemate ćerku?"
"Imam je samo je nikada niko nije upoznao" to je dobro, laknulo mi je kad sam to čula.

Kad smo došli do straže pogledali su nas, i pitali ga ko sam. Rekao je da sam mu ćerka i kupili su tu laž. Tresla sam se i ohladila se, mislila sam da neće uspeti.

Došli smo do velike hale i zajedno ušli.
"Sad kad si tu zabavi se ali u 12 se nađimo tačno ovde da te odvedem kući da Dragana ne sazna."
"Dobro"
Odmah sam krenula ka stolovima sa hranom, toliko dobre hrane.

Pokušala sam da ne gledam Draganu, ako budem osećaće pogled i možda me prepozna.

Klasična muzika se čula i veliki kristalni lusteri su obasjavali veliku halu, izgledaju skupo i opasno da ubije čoveka ako neko stoji ispod.

Uzela sam kolačić i sela sama za sto svi su sa nekim plesali, trebalo bi da sam zahvalna da sam tu ali nije to to kad visim sama.

Kako sam gledala unaokolo dečak crne kose mi je zapao za oko, pio je punč i stajao do jednog od stolova. Gledao me je, izgleda prelepo, nikada nisam nekoga takvog lepog upoznala.

Tri devojke su mi se pojavile na putu pogledam u njih, uplašila sam se nisam očekivala iko da mi dođe.
"Ćao jesi li ti ona nova učenica"
"Daciana ne verujem, ona treba posle bala da dođe"
"Kako se zoveš?" upita me visoka i vitka devojka sa plavom kosom. "ja sam Vanya" predstavi mi se.
"ja sam Barbara, a Daciana te pitala to pitanje jer ta devojka treba da nam bude cimerka previše je uzbuđena" Barbara je bila crveno kosa devojka sa prelepom figurom a Daciana je imala Crnu kosu kao ugalj i bila je niska malo punija ali ne previše, možda i nije ali tako izgleda.

"Ja sam Keres" pogledaju se.
"Zašto sediš sama Keres?"
"Jer nemam prijatelje došla sam sa ocem"
"Jedan od profesora ti je otac reci ko?"
"Mislim da je bolje da to bude tajna za sada" povukle su me za ruke.
"Hajde da plešemo"
"Pa može"

Došli smo gde su ostali plesali, zajedno smo plesale dok nije počela spora muzika, gurnule su me da nađem partnera, naravno iz šale znam to, ali niko neće sa mnom da pleše.
Krenem unazad dok mi one kažu da će sve biti okej.

Neko me je uhvatio za ramena, stala sam preplašena i okrenula se da vidim ko je to. Bio je to taj lep dečak sa crnom kosom sa kojim sam se gledala.
"Znaš da ti još nije mesto ovde"

"Došla sam tu sa ocem, zato mi nije mesto uopšte tu"
Stavio je svoju ruku na moj struk, plesaćemo zajedno? Nežno je jednu moju ruku stavio na njegovo rame a drugu uhvatio, pogledam ga, bio je nasmejan.

"Mesto ti je ovde ali ne još"
"Kako to misliš?"
Privukao me bliže dok smo se okretali.
"Na tvom vratu je prazan mesec, svaka veštica ima to ali kad je pun vreme je da uče o magiji jer tad njihova magija postaje moćnija jer su spremne"

Kako on to zna, i zašto me njegov glas privlači.
"Nisam to znala"
"Koliko imaš godina?"
"16"
"Trebalo je da bude pun, osim ako si drugačija. Jel oduvek bio taj simbol tamo?"
"Ne"

Izgledao je kao da razmišlja, sviđa mi se kako mi je prišao i sve, kao da je vešt u ovome.
Pogledam u veliki sat, već je 12. Pustim tog dečka on me zbunjeno pogleda.
"Moram kući i moj otac ide. Bilo mi je drago"
"I meni" odtrčala sam dalje od njega te krenula ka vratima, Zander je već bio tamo i čekao me.

"Kako ti je bilo?"
Pitao me je dok smo izlazili iz škole.
"Dobro upoznala sam tri devojke bile su super pa sam malo plesala i jela sam i to puno" nasmejao se i potapšao me po leđima.

Stali smo ispred moje kuće.
"Hvala vam što ste mi ispunili želju gospodine Zander zauvek ću vam biti zahvalna" skinem masku i vratim mu.

"Drago mi je da sam te usrećio nadam se da ćemo se opet videti" vrati mi masku
"želim da je zadržiš, kao uspomenu"

Uzmem masku te pogledam natrag u gospodina Zandera.
"Hvala vam" izašla sam iz kola i počela da trčim do kuće i mog prozora.

Čim sam ušla unutra počela sam sve da skidam sa sebe i vraćam na mesto kao da haljinu nisam pomerala.

Obukla sam spavaćicu, raspustila kosu i skinula nakit vratila ga kod Dragane, još uvek nije došla, ko zna kad će. Pogledam simbol meseca, moje vreme će doći kad će ovaj mesec biti pun, onda će Dragana morati da me odvede u tu školu.

Uzela sam knjigu sa simbolima i stavila je pored mene ujutru ću malo više naučiti o simbolima, zvuči mi kao zanimljivo područje.

Uspela sam da napišem još deo i ponosna sam na sebe jer stvarno želim da ova priča bude stvarna a ne samo deo moje mašte.  :))