Škola Natprirodnih

4. 𝙿𝚘𝚐𝚕𝚊𝚟𝚕𝚓𝚎

Keres POV

Jedan od poslednjih puta da ću biti ovde kući, mislim da je prikladno da uživam na krovu po poslednji put.
Midnight je krenuo za mnom.

Sela sam na krov i gledala zvezde sve je kako treba nisam ni očekivala da ću ustvari završiti u toj školi ali evo sutra ću već biti tamo i upoznavati nove prijatelje, novo poglavlje mog života će početi i saznaću ko sam zapravo.

Midnight mi je seo u krilo te sam ga mazila, i on će krenuti sa mnom.

Što se tiče škole mogla bi da postanem bliža sa onim dečkom sa bala, izgledao je kao fin lik, mada biće teže ne znam dal će znati da sam ja ta devojka sa kojom je plesao na balu.

Morala sam da krenem unutra jer je napolju oluja počela, pljuštalo je jako, srećom nisam bila toliko mokra dok sam ušla unutra za razliku od Midnight koji je unutra suv čekao mene. Pomazila sam ga te merdevinama sišla dole u moj topli krevet. Čudo je kako sam zaspala od uzbuđenja.

Jutro

Probudila me je Dragana, napolju je još uvek padala kiša i sve je bilo tmurno, ali volim takvo vreme više nego kad je sunce.

Zakačila je uniformu na orman i izašla iz sobe. Moja sopstvena uniforma konačno je imam.

Obukla sam uniformu i videla koliko je zapravo prelepa sa logom škole i mojim imenom koje je išiveno  prelepo je, verujem da se i mnogo ulaga u ovakve stvari.

Skinula sam viklere te ih spakovala u kofer, zajedno sa stvarima koje sam iskoristila ujutru i koje treba da budu spakovane. Morala sam da sedim na koferu kako bi uspela da ga zatvorim. Obukla sam jaknu i podigla Midnight i kofer vreme je za moj odlazak iz kuće u nove avanture.

Dragana me je čekala sa ključevima od kola.
"Trebalo bi da dođemo tamo pre doručka koji je u 8, u 10 već imaš časove i ja sam ti sve spremila u sobi ne brini"
Uzela sam papir koji mi je dala sa rasporedom.

Put do tamo je bio teže po ovoj kiši ali uživala sam, prijao mi je zvuk padanja kišnih kapi po haubi i prozorima od auta.
"Pošto ćeš tamo spavati a ja neću, želim da se ponašaš kao normalno dobro vaspitano dete, nemoj da me razočaraš"
"Neću obećavam"

Kad smo došli obe smo izašle, nije mi ni dala kišobran, morala sam da stavim kapu, ona je samo uzela Midnight a ja sam nosila moj težak kofer. Bar držanje kišobrana nad glavom bi bilo lepo.

Odvela me je u moju sobu koja je bila 223 u ženskom krilu internata. Kad sam ušla videla sam tri devojke koje su bile na balu i prišle mi.
Stale su u red bili smo u predsoblju, iza njih su bila dvoje vrata verujem da u svakoj od sobi može biti po dvoje.

"Ovo su Daciana, Vanya i Barbara. Barbara će ti biti cimerka"
"Hej" gledale su me zbunjeno, mislim da sam im sumnjiva.
"Ja sam Keres Breban" rukovale smo se, uzela sam Midnight od Dragane.
"Ovo je moj zaštitnik mačak Midnight"
"Sladak je" Daciana je došla da ga pomazi.

"Ostavljam vas same ne zaboravite za pola sata je doručak, i idite sa njom na njene časove da zna gde se nalaze"
Čim je Dragana izašla počela su pitanja.

"Znači ti si direktorkina ćerka?"
"Valjda, mislim usvojena sam to znam"
"Ima smisla jer nisi vukodlak kao ona"
Da, Dragana je vukodlak ima puno puta kad sam se plašila da će samo tako ući u moju sobu i pojesti me.

"Kako smo srećne da si ustvari ti ta koja je došla jer na balu si izgledala baš druželjubivo"
Nasmejala sam se i pustila Midnight.
"Stvarno? Nikada nisam imala prijatelje"
"Kako to misliš?"
"Nisam napuštala kolibu gde Dragana živi, samo ako je nešto hitno"
"Žao mi je zbog toga"
Nasmejem se i stavim kosu iza uha.
"Nemaš za šta da budeš"

Barbara me je zagrlila, kad me je zagrlila osetila sam neku konekciju, ne znam šta to znači nikada to nisam osetila.
"Uglavnom ja sam ta devojka koja je zapalila jednu od učionica"
"Stvarno? Jesi li dobro?" Daciana me zabrinuto upita.
"Jesam zašto ne bi?"

Sve su me zabrinuto pogledale.
"Nisi se osećala čudno? Veštice kad koriste crnu magiju, oslabe i možda počnu da imaju neke čudne stvari po rukama" rekla je Vanya.
"Ne dobro sam, a i nije mi prvi put da mi se nešto tako desilo"
"Wow ti si onda posebna" Barbara me potapša po ramenu i malo razdrma.

"Uglavnom devojke idite spremite se da ne kasnimo na doručak"
Barbara me je dovela u njenu i moju sobu, prazan krevet sa leve strane je bio slobodan predpostavljam da je moj.
"Nije velika ali nije ni mala" rekla je, ja sam se složila sa njom.

"Biće nam zabavno znam"
Nasmejem se I stavim kofer na moj krevet, skinem kapu, nadam se da su mi lokne na mestu.
"Uglavnom sviđaju mi se tvoje lokne"
Okrenem se ka njoj.
"Hvala ti" naravno čudno mi je da neko to kaže.
"Jako si lepa, nisam upoznala još nekoga tako otrovno lepog"
"Hvala to mi baš puno znači, jer niko mi to nikada nije rekao"
"Čak ni tvoja majka?"
"Dragana? Nikada"
"Žao mi te je"
"Ne treba Barbara, opusti se dobro sam"

Barbara mi zvuči jako ljubazno, sviđa mi se kao osoba, i ima prelepu vatrenu kosu nikada nisam takvu kosu videla.
"Uglavnom pošto smo veštice imamo iste časove pa ne moraš da brineš, biću pored tebe"
"Hvala ti to mi puno znači"
Nasmejala se te uzela češalj da uhvati kosu u rep. Ona i ja smo jako drugačije ali ne osuđujem je zbog toga volim neobične osobe, pa...jer su neobične.
"Hajde krenimo na doručak verujem da si gladna"
"Jesam, da" pružila mi je ruku i ja sam je primila te je počela malo da trči ali je stala kad su nas Daciana i Vanya zaustavile da sačekamo.
"Sledeći put nas čekajte"

Kako smo krenuli ka kafetariji taj dečko sa bala je išao lepo sa svojim drugovima, mogu da ga prepoznam po kosi, samo on je ima takvu.
Kako smo ih zaobišle pogledala sam ga u oči i on je mene htela sam da rekonektujem to što je bilo na balu ali samo me je zbunjeno pogledao i njegovi drugovi, te su počeli da se smeju, možda nije takav kakav sam mislila da je.

Opet nadam se da vam se sviđa :)))