'Again'

Uvod

Pištolj je uperen u mene. Disanje mi polako usporava i jednostavno znam da će se sada desiti nešto loše. To može biti moja smrt ili...

‘‘Volim te Bela, čuvaj svog brata i majku.‘‘ gledam u svog oca koji iskače ispred mene. Ne, ovo se ne dešava. Pucanj odjekuje u mojim ušima, a nekontrolisani vrisak napušta moja usta. Sada vidim svog oca kako pada na kolena i crvenu mrlju kako se širi njegovom košuljom.

‘‘Tata, ne!‘‘ vičem iz sveg glasa i gledam u  svog oca koji je već na zemlji. Klečim pored njega i okrećem ga ka sebi. Bol u mojim prsima postaje sve veća i nepodnošljiva. Suze se slivaju niz moje obraze, a ja se ni ne trudim da ih obrišem. Moj otac zatvara oči.

‘‘Ne! Zašto? Probudi se!‘‘ vičem na sav glas, ali me on ne čuje. Suze koje kapaju niz moje obraze me guše i sve što čujem jesu tupi glasovi oko mene.

Nikad se nisam osećala tako.

‘’Maribel?’’ trgnula sam se iz svojih misli, kada sam osetila Nicolinu ruku kako me drma i ujedno vraća u realnost. Glas mog oca i moj vrisak su odjekivali u mojim ušima ‘’Jesi li uredu, Mari?’’ pitala me, na šta sam ja odsutno klimnula glavom i pokušala da se vratim svom poslu.

''Meni čaj sa mlekom.'' –svoj pogled sam skrenula ka čoveku u poslovnom odelu koji je sedao za šank, i koji je ujedno naša stalna mušterija.

''Naravno, Rick.'' kada sam htela da uzmem čašu i sipem njegovo piće, u tome me sprečila Nicol.

''Žao mi je gospođice, ali vaše radno vreme je prošlo.'' zadovoljno se smešila, pokazivajući mi na sat sa druge strane zida.

‘’Nicol, znaš da se ne žurim.’’

 ‘’Ma da, muž te čeka u drugom restoranu, a tebi se ne žuri.’’ bila je starija od mene i uvek sam je doživljavala kao svoju drugu majku. Nije joj se dopalo što sam tako mlada došla da radim u kafiću, jer se stalno brinula za mene. U nekim situacijama I više nego što bi trebalo.

Bila je izuzetno smešna dok me takoreći, izbacivala iz bara skidajući mi gornji deo radne uniforme.

…                                                                                                                               

Lagano sam koračala kroz restoran čiji su se mirisi poigravali u vazduhu. Atmosfera je bila zaista romantična. Par sveća koje su osvetljavale stolove, tu i tamo poneki zaljubljeni par koji je zamišljeno vodio razgovor i ne zaboravimo zvuk klavira koji je svirao u pozadini.

Ali ništa od toga nije moglo da mi odvuče pažnju kao muškarac, koji je stajao pored stola u svečanom odelu  čekajući mene. Sa osmehom sam hodala ka drugoj strani restorana.

‘’Stigla si, ljubavi.’’ približio mi se I stavio svoje tople ruke na moje obraze. Privukao ih je bliže sebi i lagano spojio naše usne. Poljubac I sama pojava njega može da mi popravi celo veče jako brzo. Kratko se igrao sa mojim usnama i ubrzo odvojio svoje lice od mog.

‘’Jesi li me dugo čekao?’’ znatiželjno sam ga pitala na šta je on samo odmahnuo glavom. Pratila sam njegov hod kada je prišao stolici odmaknuvši je od stola. Pokazao mi je pokretom glave da sednem. Na njegovu ideju sam se blago nasmešila, shvatajući da će me taj crnokosi šarmer oduševljavati iznova I iznova. Ubrzo je seo naspram mene. Videla sam da je piće već naručeno, pa sam već u sledećem trenutku prislonila čašu uz svoje usne, osećajući ukus crnog vina kako klizi niz moje grlo.

‘’Prelepa si večeras.’’ odmerio me ponovo, ali samo gornji deo moje krem haljine sa mašnom na leđima vragolasto se smeškajući.

 ''I vi gospodine Malik svakog dana oduševljavate svojim izgledom.'' namignula sam mu rugajući se, dok je on na to zavodljivo provlačio donju usnu kroz zube. Iznova i iznova se zaljubljujem u njega. Malo se navalio na sto i blago stisnuo moju ruku.

''Znaš da sam nestrpljiv.'' na njegove reči sam se nasmejala i bacila pogled na njegovu ruku koja je sad bila u džepu. Široki osmeh je obasjao moje lice osećajući hladno parče metala oko mog prsta.

Ubrzo sam gledala u srebrni prsten koji je savršeno pristajao mojoj ruci, jasno se prisećajući onog dana kada sam prezime ''Sparks'' promenila u ''Malik''. Osećanja su me ponovo preplavila, jer sam već u sledećem trenutku osećala peckanje u očima. To nisu bile bilo kakve suze, već suze radosnice.

 ''Srećna druga godišnjica braka, draga.'' 

Dakle, uvod moje prve priče koju sam počela pisati nedavno... Prvi deo bi trebao biti mnoogo duži pa... Nadam se da će je neko čitati, lol 

~SwaggyWritter