'Again'

8. deo

Kvačilo.

Menjač.

Okretanje ključa.

Kontakt.

Iiii… Pokrenula sam auto. Kako nisam vozila jako dugo, dobro je za sad. Proverila sam na retrovizoru da li nekoga ima iza mene i izašla iz dvorišta. Idem u jedan od većih super marketa u gradu. To je bio i jedan jedini, nazovi posao, koji mi je mama dozvolila da radim. Kada završim sa kupovinom, posetiću jednu od starih prijateljica. Ona živi blizu tog marketa, tako da to neće biti problem. Pošla sam kolima i za petnaestak minuta stigla.

Dakle, ista je situacija. Ne, još gora od one kada sam krenula po pahuljice. Ovo je stvarno veliki market. Jedino što sam uspela da nađem bio je toalet papir. Bravo Maribel, svaka čast! Okej, dakle samo još... Uhh.. Previše toga.

Posle pola sata traganja stigla sam da stanem u red koji na svu sreću i nije tako dug. Uredu je, bar sam sve uspela da nađem.

‘‘Hej Max.‘‘ rekao je glas iza mene.

Mene ovo neko zeza. Ne, ovo nije moguće. Kako to da se vidimo ponovo. Toliko bežim od njega, a on se opet pojavljuje. Kako je to moguće. Ignoriši ga Maribel. Možda će da odustane.

‘’Izgleda da ti se želja ostvarila.’’ izgleda da neće. Imala sam zbunjen I zainteresovan izraz lica. Ne, ne mogu a da se ne okrenem.

‘‘Kakva želja?‘‘ pogledala sam ka njemu i primetila da se baš lepo sredio. Nosio je belu majicu i crne uske farmerice, koje sam primetila da nosi stalno. Ima maramu oko glave, tako da je spasio lice od napadanja loknica. Ali nekoliko malih je padalo do sredine njegovih obraza, što je izgledalo poprilično slatko.

Slatko? Ozbiljno Maribel?

‘‘Pa mislim da si želela da se vidimo ponovo?‘‘ rekao je i namignuo. Ja sam samo prevrnula očima proizvodeći neki iznervirani zvuk.

‘‘Ne, Harry. Nisam.‘‘ rekla sam poprilično hladno. Okrenula sam se i stavila svoje namirnice na traku. Red je na mene. Jes! Bežim od Harrya.

‘’Možda to ne želiš da priznaš, ali ja znam da jesi.’’ rekao je to I još više mi se približio, tako da je njegovo telo skroz dodirivalo moje. Ja nisam mogla da se pomerim, jer je pored mene stajala žena sa detetom.

Mrtva sam.

‘Od njegovog mirisa ili njegovog tela?‘ rekla je provakacijski nastrojena Maribel i dodatno me iznervirala.

 ‘A zaista lepo miriše.‘

Začepi!

Ne, nemoj da ga gledaš, samo ćuti i ostani hladna. Ignoriši ga. Jednostavno je. Čula sam njegov prigušeni smeh kada je ona žena pored mene završila sa kasom, a ja se sklonila od njega na kilometar.

‘Kilometar? Haha, plavušo!‘ ponovo mi se obraća. Pa ja čak i nisam plavuša. Vređaš samu sebe.

Završavam sa kupovinom i izlazim iz prodavnice u kojoj čini mi se svi stavljaju Harryev parfem. Znam da je glupo, ali osećam još uvek da je on tu.

‘Možda i jeste.‘ prevrćem očima. A sad bežim dok još nije naišao. Moram da dođem do auta, a on je u drugoj ulici.

‘‘Treba li ti pomoć?‘‘ ipak je još uvek tu. Moj glas otvara šampanjac I počinje da slavi, a ja se okrećem ka Harryu koji je nosio izuzetno malo kesu. Pa naravno da je izašao odmah posle mene. Odmahnula sam glavom, sa čvrstom nadom da ode ‘‘Samo sam pitao.‘‘nastavlja sležući ramenima. Ja duboko uzdahnem, moleći se da ode od mene. Na svu sreću to je I učinio. Da li je ovo moguće? Moram da zapišem ovaj datum. Taman kad pomislim da sam ga se otarasila, moj smešak odmah bledi kada čujem zvuk cepanja kese. U tom trenutku sve stvari, koje srećom nisu lomljive, završavaju na tlu. Faca mi je užasnuta. Sve se odigrava kao u filmu. Šta ću sada da radim?