'Again'

6. deo

‘'Ne, hoću pahuljice!'' Johnathan nastavlja povišenim glasom i stavlja nam do znanja da ne želi da jede kajganu. Taj dečko je jako komplikovan.

‘’Onda ćeš morati do prodavnice.’’ govori moja mama. Johnathan pravi nezadovoljan izraz lica I prekršta ruke.

‘’Ja ću da idem.’’ ustajem sa stolice I ispijam poslednji gutljaj kafe. Moja mama me strelja pogledom. Znam da hoće da mi kaže da sedim I da će Johy ići, ali meni se baš izlazi iz kuće. Možda sretnem nekog starog prijatelja. Uzimam novac i gledam u Johnyjev zadovoljan izraz lica. Moja mama samo vrti glavom i vraća se poslu.

Izlazim iz kuće i krećem dobro poznatom ulicom. Ulica je slabo prometna što se saobraćaja tiče, tako da je dosta mirno u našem kraju. Susedstvo je takođe dosta mirno i ljubazno. Uglavnom su neki stariji parovi čija su deca odrasla i preselila se. Sada imaju svoj život. Sem nas i kuće preko puta. Sa druge strane ulice živi žena sa svojom ćerkom Jazz koja ima četiri godina.

Prava napast.

Ne može da se poredi sa Johyjem kad je bio mali. Uvek izmišlja nove igre i dosta je hiperaktivna. Malo mi je žao njene majke, jer ne može da izađe na kraj sa njom. Pitate se gde je njen muž? Pa, on dosta dobro zarađuje i trenutno je u Nemačkoj. Retko kad dolazi ovde... Da, oni su zaista divna porodica, zar ne?

Stižem na kraj ulice i gledam u dosta zapuštenu kuću koje sam se jako plašila kao mala. Izgleda stvarno jezivo i sad. Naime, dok sam bila mala, tata i mama su me uvek plašili da tamo živi čudovište koje će me pojesti ako ne budem bila dobra. I samim tim neću dobiti poklon od Deda Mraza za Novu godinu. Nasmejala sam se tome. Sada znam da tada nije bilo potrebe za strah. To je bila sam jedna stara i oronula kuća u kojoj niko nije zalazio godinama. Pre nego što smo se mi doselili, tu je živela neka starica koja je preminula od jako teške bolesti. Nije imala nikog tako da je ta kuća ostala ovde da truli i propada. Samo je pitanje vremena kada će se srušiti...

Super market je bio dve ulice dalje od moje kuće, tako da sam brzo stigla.

Polica sa pahuljicama? Polica sa pahuljicama? Gde ste više?!

Iako ovo nije baš veliki supermarket vrtim se kao u lavirintu već desetak minuta. I još uvek ih nisam našla. Šamponi, toalet pair, paste za zube, koice za mikrotalasnu, pahuljice, gazir... Ček, ček… Pahuljice? Konačno! Tu sam vas tražila. Krenula sam ka polici sa pahuljicama. Tek sad sam se setila da sam ovde prošla nekoliko puta. Svaka čast Maribel!

Moja ruka je posegnula za kutijom koja je ujedno i bila zadnja. Huuu.. Koja sam ja srećnica. I... Baš tada sam osetila kako neko vuče kutiju sa druge strane police. Ma daj! Samo što sam je našla posle tolikog dugog vremena i na kraju neću da je uzmem. Ta osoba je krenula da zaobiđe policu. Uredu Maribel, budi pristojna. Nemoj sad da zbrišeš sa kutijom kao neki lopov. Polako se približavala meni. Zakolutala sam očima misleći da ću na kraju popustiti i dati i tu poslednju kutiju posle dugog traženja. Ali tada..

''Max?''

''Harry?'' rekli smo u isto vreme i ostali sa zbunjenim pogledom.Otkud on ovde? Sad ću početi da sumnjam da me prati. I kako se uopšte stvorio u istoj prodavnici kao i ja? Svejedno, moram da uzmem pahuljice i pobegnem odavde.

''Koja slučajnost da se vidimo ponovo.'' ovog puta je on dobio tu prednost da odgovori. Sada je na licu imao neki blesavi smešak koji mi je išao na živce.

''Da, da sigurno.'' rekla sam nezainteresovano i okrenula se ka polici sa pahuljicama. Malo sam bezobrazna ali šta je tu je. Mislila sam da će otići i odustati, ali sam se prevarila. Baš onog trenutka kada sam želela da dohvatim pahuljice, njegova ruka ih je uzela ispred mene. Čekaj, šta? Sada će on da ih uzme?

''Vrati mi ih. Moje su!'' rekla sam malo glasnije nego inače, a on se nasmejao.

''Nigde ne piše da su tvoje.'' zagledao je bolje kutiju  i samim tim me iznervirao još više. To mu i jeste u planu.

''Harry.'' opomenula sam ga izuzetno strogim glasom. On se nasmejao i zagledao se nekoliko trenutaka u moje oči. Okej, u čemu je fora?

''Uzmi ih sama.'' rekao je nakon kraćeg vremena sa osmehom od uha do uha i podigao kutiju u vazduh. On se zeza, je l' da? Bio je znatno viši od mene, tako da nisam mogla da ih dohvatim. Prišla sam mu i popela se na prste pokušavajući da mu ih otmem. Uredu, nije mi išlo, priznajem. Pokušavala sam sve ali nisam uspela. Izgleda da je našao moju slabu tačku. Iskoristio je moju visinu. To nije fer. Izgleda da ću odustati ovog puta. Njemu je sve to bilo jako zanimljivo, tako da se sve vreme smeškao.

Mrzim ga!

‘’Kako god.’’ rekla sam puhnuvši i odvojila se od njega.

‘‘Odustaješ?‘‘ pitao me sa malo razočaranosti u glasu. Neće više gledati mene kako se mučim. Ne više. Nastavila sam sa hodom ka vratima prodavnice ne osvrćući se ka njemu. Da, idem praznih ruku. Ništa od Johnyjevih pahuljica. Odlučila sam da ih prepustim Stylesu.

Izašla sam iz prodavnice I razmišljala gde da idem. Kući ili u sledeću prodavnicu?

Ipak ću kući, nemam više strpljenja za ovakve stvari.

Okrenula sam se na peti i krenula ka svojoj kući. Još samo fali da naletim ponovo na njega. Ne, on je zauzet, pahuljicama.. Da, da...

''Maribel?''

Ne ovo ne može biti istina! Šta više hoće ovaj šugavi stvor od mene? Već mi je dovoljno upropastio jutro. Okrenula sam se i samo prevrnula očima.

‘‘Šta hoćeš ponovo, Harry?‘’ pitala sam ga dosta iznervirano. On je nabacio neki kez kao i uvek. Imam osećaj da ću večeras imati noćne more i to samo od njegovog osmeha.

‘’Mislim da si zaboravila nešto.’’ govori i ostavlja me u čudu. Tada dotrčava do mene i staje malo zadihano ‘’Jedva sam te stigao.’’ nastavlja kroz smeh.

‘’Šta sam zaboravila?’’ ne trudim se da razmišljam o njegovoj poslednjoj rečenici, već uključujem mozak i razmišljam šta sam mogla da zaboravim. Moje obrve su visoko i iščekuju njegov odgovor. Tada mi daje kesu koju ja prihvatam skroz zbunjenim pogledom. To su… Pahuljice? Čekaj šta?

‘’Ali…’’ moje reči ostaju da vise u vazduhu, jer je ovaj kovrdžavi čudak već na kraju ulice. Čekaj, on je meni platio pahuljice?

Styles, provalila sam te. Ovo je bio tvoj još jedan neuspeli pokušaj flertovanja.

…

"Lepo se provedi." dovikivala sam Johnathanu sa malo provokacije u glasu.

Večeras ide na dejt sa Chloe pa pokušavam da ga malo zadirkujem. Ali ne u velikoj meri što može dovesti do zadirkivanja mene. Da, ponovo će da me poveže sa Stylesom, što ne bih želela. Kovrdžavi stvor koji mi je ujedno upropastio i ulepšao jutro. Ne zaboravimo njegov šarm tako što mi je platio pahuljice.

Zadivljujuće Styles, zaista zadivljujuće...

John me je značajno pogledao pre nego što se okrenuo i otišao. Imao je blaži izraz lica kad sam pokretom ruke "zaključala usta". Moram da priznam, trud od juče se isplatio. Harem pants su mu savršeno stajale. Zatvorio je vrata a ja sam svoj pogled usmerila ka televozoru, na kome po običaju nije bilo ničeg zanimljivog.

"Već je otišao?" pitala je moja mama pritom sedajući na krevet pored mene. Klimnula sam glavom.

"Volela bih da je ta devojčica dobra i da promeni Johyja bar malo. Razmažen je." rekla je poprilično nesigurno. E pa mama za razmaženost si sama kriva.

"Dobro znaš da je to skoro pa nemoguće." rekla sam šaljivo na šta smo se obe nasmejale, a zatim smo pogled preusmerile na dosta dosadnu emisiju koja se emitovala. Bez obzira što će biti dosadno, biće i dosta mirnije jer Johny nije tu. Nadam se da će tog malog đavolčića zainteresovati i smiriti Chloe. Pa Chloe, držim ti palčeve. Duboko sam uzdahnula i udubila se u temu emisije.

Pa evo još jednog nastavka.. Uzbuđena sam zbog Harryja i Maribel i njihovih susreta. Planiram da bude zaista zanimljivo.. Tako da... Jeste malo kraće, ali nastavak ide sutra ;) To je to, komentarišite i dajte glas :*

Love u all

~SwaggyWritter