'Again'

7. deo

Kiosk sa leve, park sa desne strane? Levo ili desno? Hmm.. Biram oba.

''Izvolite?'' pitala me žena koja je radila za kasom u kiosku.

‘‘Uzeću neki časopis.‘‘ govorila sam dok sam pregledavala novine. Koji da uzmem? Ionako mi je dosadno neće mi škoditi da nešto pročitam. Moje oči su zastale na natpisu: ‘‘Star‘‘. Na naslovnici su bile vesti o sinoćnim podelama MTV nagrada ‘‘Uzeću ovo.‘‘ rekla sam i usput i platila.

Okej, sad idemo u park. Rekla sam sama sebi i uputila se ka slobodnoj klupi.

‘’Možda i više od nagrada u centru pažnje bili su odlični nastupi Taylor Swift, Ushera, Jessie J, Nicki Minaj i Ariane Grande ali pre svega Beyonce koja je dobila Michael Jackson Vanguard nagradu i izvela miks svih pesama s njenog aktuelnog albuma.’’ pročitala sam u sebi jedan pasus. Izgleda da je sinoć bilo uzbudljivo.

‘’Ponovo Miley Cyrus.’’ ovog puta to ja nisam rekla niti pročitala. Razočarani glas je dopirao iza mene, tačnije odmah pored mog levog uha, što me je nateralo da poskočim sa klupe. Okrenula sam se I susrela sa parom zelenih očiju.

‘’Harry?’’ rekla sam začuđeno sa rukom na prsima.

‘Da, to će ti pomoći da smiriš disanje.' moj savetnik, zapravo 'brbljiva' Maribel, koju mrzim, mi odzvanja u glavi. Buljila sam u kovrdžavog dok se on smeškao zadovoljno.

‘’Max?’’ rekao je dok je zaobilazio klupu I sedao na nju. Gledala sam ga potpuno zbunjeno. Znači zbog ovog dečka ovde sam mogla da dobijem srčani. I kako je moguće da se vidimo ponovo? Ništa mi nije jasno. Kako se stvorio ovde? Iza mene je stajao sve vreme i komentarisao, a sada mrtav ‘ladan sedi na klupi i prozeže svoje ruke kao da se tek probudio.

‘‘Šta ti radiš ovde?‘‘ pitala sam ga dok sam pokušavala da se smirim ‘‘I kako si se stvorio ovde?‘’ pitala sam ga totalno zbunjeno na šta se on samo nasmejao. Hajde Maribel, moraš sada da mu skreneš pažnju na neke stvari. Ako ovako nastavi sa ovim slučajnim susretima ja ću poludeti. A sad vuci to dupe i vrati se na klupu. Rekla sam sebi I konačno sela pored njega.

‘’Drago mi je što te vidim, Max.’’ rekao je upućujući mi jedan isuviše značajan pogled. Zatim je jezikom prešao preko donje usne i ostavio svoj jezik u donjem desnom uglu usne. Primetio je da ga posmatram pa je samo podigao glavu gore i nasmejao se.

Umišljena budala.

‘‘U redu.‘‘ rekla sam kratko i odlučila da zadržim svoje oči na svojim patikama, ne na njegovim usnama. On je razočarano podigao glavu i skupio svoje obrve.

Ne!

Opet gledam u njega. Gledaj ga u oči. Gledaj ga u oči…

‘’Tebi nije?’’ pitao je nekako tužnjikavim glasom I okrenuo svoje telo sasvim mom. Ali je ipak bio na dovoljno velikoj daljini od mene. Preusmerila sam pažnju na njegovu kosu koja je padala u sjajnim I smeđim  kovrdžama, dok su njegove krupne zelene oči, ispunjene nekom čudnom nežnošću, virile ispod dugih, bujnih trepavica, dok je radoznalo, ali i sa malo razočarenja posmatrao moje lice. Definitivno bih lagala ako bih rekla da nije lep.

"Ne, nimalo."

 "Ali zašto?"

‘’Hoćeš iskreno? Svaki naš susret je čudniji I čudniji. Plašim se samo kakav će sledeći biti.’’ rekla sam to potpuno iskreno. Zaista to i mislim. Plašim se našeg sledećeg susreta. I šta ako me stvarno prati? I ima nedovršena posla sa mnom? Da li da bežim od njega ili ne? Ili su svi naši susreti planirani ili slučajni. Sumnjam da je ovo drugo. I zašto baš ja? Pored svih devojaka baš ja. I onog dana kada smo se upoznali morao je da dođe baš u bar u koji ja radim.