'Again'

35. deo

Mogu reći da mi je ceo dan prošao u neizvesnosti.

Čekala sam Johnathana da se vrati iz škole kako bismo mogli da ''krenemo u akciju''. I znate šta? John je pristao na moj plan, samo ako ga budem pustila da bude na mom lap topu nedelju dana kad on poželi i da mu za uzvrat kupim još desetak limenki kole. Naporan je, znam.

Ali nema veze, ja sam pristala. Plan je bio taj, da on kaže mami da ćemo mi otići u šetnju, a u stvari, ja ću biti kod Harryja, a on negde sa društvom. Mada, može biti i to da će biti negde sa Chloe samo to ne želi da mi kaže.  Uostalom, bitno da je moj plan uspeo.

Uskoro će pasti mrak i Johnathan bi trebao da dođe. Meni se sreća osmehnula i baš kada sam pomislila da će nam plan propasti, Johny se pojavio ''Bela!'' oglasio se dok je bio u hodniku ''Idemo u šetnju.'' prišao je pored mene i poljubio me u obraz. Ja sam prala suđe i osmehnula mu se.

''Johnathan, nisam raspoložena.'' rekla sam i naterala sebe da napravim neki mrzovoljni izraz lica. Plan je bio takav.

''Molim te.''

''To nije loša ideja.'' mama se oglasila iz dnevnog boravka. To nam je i bio cilj ''Možete izaći malo na svež vazduh. Ti si Mari ceo dan u kući.'' dovršila je i došetala u kuhinju sa rukama na kukovima. Sve je teklo po planu.

''U redu.''

...

''Kada dobijam svoje sokove?'' Johnathan je postavio kada smo stali ispred Harryjeve zgrade.

''Sutra.'' uputio mi je sumnjičav pogled, na koji sam ja samo prevrnula očima ''Obećavam.'' nadodala sam. On se samo nasmejao.

''Naćićemo se na ovom istom mestu.''

''Kada te budem pozvala.'' nadovezala sam se na njegovu rečenicu ''Ne idi daleko.'' dodala sam dok sam se penjala uz stepenice i išla ka Harryjevoj zgradi.

''Maribel, nisam mali.'' rekao je. Sa osmehom sam ušla u zgradu i uputila se ka Harryjevom stanu. To je bio onaj isti i to je bila dobra vest, jer Nialla nije bilo u blizini. Jako sumnjam na njega i plašim ga se.

Kada sam se popela liftom, brzo sam došla do Harryjevog stana i pozvonila. Vrata mi je otvorio šašavi dečko sa čupavom frizurom. Ja sam se nasmejala takvom prizoru i on me povukao u zagrljaj. Njegovo lice je istog trenutka bilo spojeno sa mojim vratom, sa njegovim rukama oko mog struka. Dok su moje ruke bile upletene u njegovu kosu, kao i obično.

''Napokon si tu.'' prošaptao je ''Uželeo sam te se.'' izgovorio je i povukao me za ruku u stan. Čvrsto me držao dok me uvodio u dnevni boravak koji je jako mirisao na njega. A kako i ne bi, kada je sada izašao iz kupatila? Pretpostavljam da se tuširao. 

Kada sam ugledala tu dnevnu sobu, setila sam se Harryjevih i mojih zajedničkih trenutaka. Tu smo se i svađali, grlili, smejali... Okej, i poljubili. Ne mogu vam opisati taj osećaj. Sve što se desilo ovde, u ovoj sobi i stanu, ja nikada neću zaboraviti.

''Imao sam ideju da-'' Harryjev govor je prekinulo zvono mog mobilnog telefona. Čim sam ga izvadila iz džepa primetila sam Johnathanovo ime na ekranu. Zbunila sam se. Zašto bi zvao tek tako? Da se nije nešto desilo?

''John?'' upitala sam zabrinuto.

''Maribel, daj mi Harryja.'' rekao je odlučno. Moje obrve su se skupile kada sam začula za njegov zahtev. Pogledala sam ka Harryju sa još uvek zbunjenim izrazom lica.

''Zašto?'' postavila sam sa nadom da će mi odgovoriti na pitanje.

''Samo mi daj Harryja, u redu?'' prevrnula sam očima i dala Harryju svoj telefon koji me posmatrao sa još zbunjenijim izrazim lica. Kratko sam mu rekla da je to John i on se javio.