'Again'

28. deo

"Koliko si lepa." Harryjev glas je ispunio moje uši. Na njegove reči, moja glava se spustila dole i pogled mi se zaključao na mojim belim čarapama, koje su mi u trenutku postale jako zanimljive. Njegove reči su probudile toliko stranih ali i lepih osećaja u meni da sam se osetila posebnom.

"Pocrveneću Harry." rekla sam kroz smeh i nekako uspela da sa ogromnim naporom podignem pogled ka njemu. Prvo što sam primetila, bile su njegove rumene usne koje su obrazovale široki usmeh, a zatim njegove zelene oči koje su bez imalo srama i nelagodnosti zurile u moje. Njegova opuštenost i sloboda o iskazivanju osećanja bile su stvari na kojima sam mu zavidela.

"Pocrveneti zbog istine?" upitao je iznenađeno "Kako ironično." udarila sam ga šakom u prsa, ne skidajući osmeh sa lica. Harry se uhvatio za mesto gde sam ga udarila i napravio povređen izraz lica. Sve je to bilo izuzetno simpatično jer koliko god se Harry trudio da zadrži ozbiljan pogled, taj sitni smešak koji se probio, na kraju je pobedio i odao ga.

Harry me povukao za ruku, koju nije ispuštao još od onda dok je Niall bio tu, i poveo me u kuhinju.

"Konačno da mi pustiš ruku." rekla sam sa olakšanjem kada me Harry podigao i ostavio da sedim na radnom stolu u kuhinji. Za to vreme je on vadio nešto iz frižidera, zabacivajući kosu u stranu i popravljajući frizuru prstima svoje leve šake. Ubrzo sam shvatila da je počeo da postavlja sto.

"Primetila sam nešto." rekla sam, dok sam ga pratila kako stavlja tanjire na sto.

"A to je?" na trenutak se okrenuo i upitao me.

"Od kad sam došla ovde, sve što radimo jesu doručak-ručak-večera." odgovorim i on me prekori pogledom. Osmehnem mu se i shvatim kolika sam ja srećnica. Dečko koji zna da kuva? Ništa ne može biti bolje od toga "Šta je sa Anthonyjem?" upitala sam kada sam shvatila da ga nisam ništa pitala o tome. Harry je pogledao ka meni skupljenih obrva, očigledno iznenađen mojim, toliko naglim menjanjem teme.

"Pa... Sada je sve u redu." odgovorio je i pokušao da se vrati svom pređašnjem poslu, ali mu ja nisam to dozvolila jer sam istog trena krenula na ispitivanje.

"Harry, ne kriješ nešto od mene, zar ne?" postavila sam. Ovo je prilika da saznam nešto. Ona poruka od Anthonyja je dokaz da Harry nije bio kod njega. Ali zašto mi Harry laže i ne želi ništa da mi oda? Sve to mi je sumnjivo i tera me da se zabrinem za Harryja. Šta ako se njemu nešto desi? Sve to mi govori da stavim pod znak pitanja moj dolazak ovde. Da počnem ponovo da sumnjam i dobijam gomilu pitanja na koja nikada neću saznati odgovor. Možda je baš sada vreme za to.

"Naravno da ne, zašto bih." naš razgovor je ozbiljan, međutim Harry ne želi ni da me pogleda, već sebi nešto mrmlja u bradu. Ja klimam glavom na njegov odgovor i tada shvatim da me Harry čak i ne vidi.

'Kad si glupa.' Mala Maribel mi se cereka ali je ja kao i po običaju, samo ignorišem.

Međutim tada se desi nešto sasvim neočekivano.

Kad baš pomislim da mi Harry neće ništa reći, on se istog trenutka uputi ka meni i stavi svoje šake na moja kolena, gledajući me duboko u oči "Okej, ima nešto." kaže i ja se zbunim "Ali shvati me, ja ne smem ništa o tome da ti kažem. Još uvek nije vreme za to i ne bi razumela, Max. Zbog toga sam te i doveo ovde, da bih te zaštitio. Ali me moraš razumeti, ne smem ti ništa reći, bar ne još uvek." progovori kroz izdah. Za svaki slučaj, premotam njegove reči u svojoj glavi još par puta ne bi li bila sigurna da nisam nešto propustila.

Znala sam.

Prokleto sam znala da ovo ima veze sa mojim dolaskom. Sada sam toliko radoznala da bih ga pitala toliko pitanja, ali znam da mi neće odgovoriti ni na jedno od njih. Mada, ne smem biti nezahvalna. Dobro je i ovo što sam dobila odgovor na bar jedno pitanje. Međutim, osećam nervozu kako raste u meni.