Oseti Otkucaj

12. Stari Ožiljci

- Dženifer, jesi li dobro! -
Rina me je zbunjeno gledala.
- Šta se tamo desilo? -

- Ne znam ni sama... - spustim pogled pa slegnem ramenima.

- Nisam znala da si fan Harija Tejlora? - podigne jednu obrvu pa se nasmeje podrugljivo.

- Fan? - zastanem pa joj uputim jedan sumoran pogled.
- Više nisam... -

- Ou... -
Ona primeti da nisam raspoložena za šalu, pa mi rukom podigne bradu.
- Hajdemo na vazduh.. -

Na šta ja samo klimnem glavom.

.....

Sedele smo na jednoj klupi ispred tržnog centra.

Amore je mirno sedela kraj naših nogu i mahala repom.

Rina je bila zatrpana kesama, punim odeće koju je kupila.
Gledala je račun i grizla usnu...

- Ne mogu da verujem da sam potrošila sav novac! -
govorila je hvatajući se rukom za glavu.

- Nisam znala da si toliki šoping manijak -

Izgovorila sam to pokušavajući da se nasmejem,
ali i dalje sam bila snuždena.

Sedela sam prekrštenih ruku, naslonjena na klupu, sa sumornim izrazom lica.

- Izgleda da mnogo toga ne znamo jedna o drugoj... -
Rekla je to aludirajući na ono šta se desilo malopre.
- Hoćeš li sada da mi kažeš? -

- To je duga, i ne tako lepa priča... -

- Ja sam ti drugarica, zar ne? -
Nasmeši se.
- Trebalo bi da mi je ispričaš... -

Bila je upravu.
Nikome do sada nisam govorila o mojoj prošlosti.
Sada sam konačno imala sa kim da pričam, i možda je bilo vreme da konačno otvorim svoj dnevnik sa tajnama.

- Sećaš se, kada sam ti pričala da želim da se osvetim nekome? -

- Da... Bilo je to u parku, kada smo se posvadjale... -

- Tako je... - klimnem glavom.
- Govorila sam ti o momku koji me je povredio i napustio zbog popularnosti.. -

Rina se tada naglo uspravi i pogleda me zbunjeno.
- Čekaj, ne misliš valjda na... -

Ja je prekinem.

- Da! Mislim na njega! -

Ona se toliko iznenadi, da joj je ispala vilica. Brzo je prekrije rukom pa ponovo skrene pogled ka meni.

- Ali... Kako? Hari je jako poznat!
Nikada ne bih pomislila da... -

- Da je bio sa mnom? -

Ona pogne glavu.

- Izvini... Nisam tako mislila... -

- Nemaš razloga da se izvinjavaš!
Ni ja ne bih poverovala u to! -

- Kako ste se upoznali? - upitno me pogleda.

- Ja i on se znamo od malih nogu...
Mene su roditelji napustili kada sm bila jako mala, i ostavili me Harijevim roditeljima da se brinu o meni... -

- To je strašno! - uzme me za ruku
- Nisam znala... -
stiskala me je iz sve snage i suzdržavala se da ne zaplače.

- Moji roditelji su se preselili u Kanadu i nikada ih od tada nisam videla.

Odrastala sam bez njih... Uz Harija i njegovu porodicu...

Njegovi roditelji su se brinuli o meni, a ja sam se trudila da im pomažem u kući, kako bi im "otplatila dug" koj sam osećala prema njima.

Hari je glumio mog starijeg brata, koj bi mi lupao čvrge po glavi, zadirkivao me i vukao za kosu. -

Rina me je sve vreme pažljivo slušala, ne verujući u ono šta čuje.

- Ali, kako si uspela da se zaoljubiš u njega? Kako je moguće da neko može da voli takvu osobu? -

- To je zato što nikada nisam znala kakva ljubav zapravo treba da bude...
Niko mi je nikada nije pružio.

Mislila sam da je to ljubav...
Juriti za nekim, ko uporno beži od tebe...

Kada smo malo odrasli, Hari je otkrio svoj talenat za muziku.
Išao je u muzičku školu, na koncerte...
A njegovi roditelji su se trudili da mu obezbedi šta god on poželi.

Ja sam ga gledala kako ostvaruje svoje snove, i radovala sam se zbog njega. Jer nikada nisam imala svoje...
Jedino što sam ikada želela je da on bude srećan. A ja bih bila zadovoljna, sa makar jednim njegovim pogledom ili poljupcem...

Sve što sam videla,
su njegove smaragdno zelene oči, bez emocija.
Sve što sam osećala,
su njegovi hladni dodiri.
Sve što sam želela,
je makar delić njegove ljubavi, da ugreje moje samohrano srce.

On je koračao ka zvezdama, a ja sam stajala u njegovoj senci i bodrila ga.

Konačno, kada je Hari završio školu, preselio se u New Yourk,
a ja sam naravno, pošla za njim.

Meni je bio petreban on,
a njemu je bila potrebna osoba koja će za njega da kuva i čisti.
Bila mu je potrebna devojka, koja bi ga zadovoljila i ispunila mu svaku želju.

Kako je njegova karijera brzo napredovala, konačno je mogao da obezbedi sve te usluge koje sam mu ja pružala.

Više mu nisam bila potrebna.

Na kraju me je samo odbacio i otišao ne osvrćući se. -

Rina je sve vreme plakala i gledala u mene.
To je bio prvi put, da vidim da neko plače zbog mene.

Ja je zarlim i pokušam da je smirim.

- Hej.. Hej.. - tapšala sam je po ledjim
- Vidiš da ja ne plačem... Zašto ti plačeš? -
prstom joj obrišem suze sa lica

- Zato što je to zaista strašno! -

Gledala sam u te njene tamne, suzne oči. I smešila joj se...

- Ne brini... Kao što vidiš, sada sam dobro!
I više nego dobro! -

Rina me još jednom čvrsto zagrli.

- Šta nameravaš da uradiš? Da li ti je osveta i dalje na umu? -

- Ono što sada nameravam je da postanem glumica! -
Ustanem sa klupe i uspravim se.
- Biću najveća glumica u Hollywood-u! -

Rina se na to nasmeje pa prekrsti ruke.

- U tom slučaju, moraćeš prvo mene da prevazidješ! - nasmeje mi se.

- Hajdemo sada da vratimo onog malog goblina kući! -

Pogledam ka klupi, ali Amore nije bila tu.

Rina i ja se osvrnemo oko sebe, ali nje nije bilo nigde.

- Nestala je! -
rekla je Rina.

- Ne ponovo! -

"Wofff" začuje se taj poznati, kreštavi lavež.

Dolazio je sa druge strane ulice.

Amore je veselo mahala njenim pufnastim repom, kao da nam se rugala.

- Brzo, za njom! - viknem i krenem da trčim.

Rina zgrabi svoje kese sa odećom i podje za mnom.