Oseti Otkucaj

15. Ljubavna Groznica

"Scena 51, treći put!" izgovorio je režiser, i dao nam znak da počnemo.

- Istina je da moje srce pripada samo tebi... Ali, ja se moram oženiti tvojom sestrom! -
govorio je Liam, čvrsto me grleći, dok su na nas padale kapljice vode, koje su predstavljale kišu.

Dvojica asistenata su držala crevo koje je prskalo vodu na nas dok nas je kamerman snimao.

Ovo je bila scena u kojoj su Maržeri i Brendan razgovarali na kiši.

Ja sam bila prislonjena na Liamove grudi i slušala otkucaje njegovog srca, dok mi je on izjavljivao ljubav.

- Ti si kralj! - pogledam ga u oči
- Kralj uzima šta god poželi, kad on to želi! -
Rukom prodjem kroz njegovu mokru tamnu kosu pa je potom lagano spustim do njegovog vrata.
- Ti odlučuješ sa kim ćeš se venčati! To je tvoja odluka Brendane! -
Izgovorila sam repliku pa potom prislonila svoje usne na njegove.

- ApšŠšhh! - Liam iznenada kine pa protrese glavom.

- Rezzz! - prekinuo nas je, već pomalo nervozni režiser.
- Liame, ovo ti je treći put da kijaš u sred snimanja scene! -

Istina, delovao je kao da je prehladjen.
Već sat vremena stojimo napolje po hladnom vremenu i snimamo.
Još nas na sve to, ova dvojica posipaju vodom.

- Izvinjavam se gospodine... - govorio je Liam kroz zapušen nos.

- Zaista ne zvučiš dobro! - pogledam ga zabrinuto.
- Zaboga, ostavite to crevo i dajte mu nešto da obuče! - viknula sam na asistente, na šta su oni zatvorili vodu i otišli po Liamov kaput.

- Dobro, sam zaista! - uporno nas je ubedjivao, ali mu ipak nije bilo dobro.

Primetim da se trese, pa stavim moju ruku na njegovo čelo da proverim da li ima povišenu temperaturu.

- Bože, pa ti goriš! -

- Nije to ništa. - govorio je to sav izmoren i pocrvenelog nosa...

Ja ga pridržim da se osloni na mene.

- U redu, prekidamo snimanje! - rekao je režiser.
- Liame, idi kući i odmori se! Ostatak nedelje si slobodan! -

- Ne! Nije mi potreban odmor! -

Sav se tresao od hladnoće.

- Ne bih rekla! - izgovorim zabrinuto.

- Nema rasprave! Ideš kući da se odmoriš! Dženifer, - pogleda u mene
- I ti si slobodna! Ne bi valjalo da se i ti razboliš! -

...

Napokon, još jedan dan snimanja se završio.

Liam i ja smo sedeli u autu, dok nas je vozač vozio kući.

Kako je Liamov stan bio bliže nego moj, prvo smo trebali da odbacimo njega do kuće.

On je celim putem šmrcao i kijao. Zaista mu je bilo loše, ali on to nije želeo da prizna.

- Jesi li siguran da ne želiš da ideš kod lekara? -

- Ne, to je samo mala prehlada -
Nasmeje mi se pa šmrcne.

-  Kako si samo tvrdoglav! - prevrnem očima pa prekrstim ruke.

Vozač je parkirao auto ispred Liamovog stana.

Bila je to velika kuća na dva sprata, sa velikim dvorištem i garažom, u kojoj je držao svoj auto.

Zaista ima lepu kuću.
Ipak je logično da sve to može sebi da priušti... on je poznati glumac.

Liam otvori vrata auta, pa izadje i pokuša da se uspravi.
U jednom trenutku je izgubio ravnotežu, pa se rukom naglo naslonio na auto, da nebi pao.

Ja i vozač brzo izadjemo i pomognemo mu da dodje do vrata.

- Ne izgledate baš najbolje gospodine! - rekao je vozač.

- Ne brinite! Samo mi je potreban mali odmor! -

Govorio je Liam, sav dezorijentisan.

- Ne može da ostane sam! -
Vozač pogleda u mene.

- Hmm.. Ja ću ostati sa njim, a ti se vrati! - rekla sam vozaču i pomogla Liamu da udje.

- Stvarno mi ne treba pomoć.. -

- Treba ti pomoć! - Viknem, već pomalo ljuta i smestim ga na fotelju u dnevnoj sobi pa odem da zatvorim vrata.

- Da li je vozač otišao? -
Upitao me je Liam, koj je već počeo da tone u san.

- Otišao je! -

Ja sednem kraj njega i otvorim svoju torbicu, pa uzmem lek za snižavanje temperature.

- Šta je to? - mumlao je sav sanjiv.

- Samo otvori usta! - Ubacim mu tabletu u polu otvorena usta pa otrčim do kuhinje po vodu.

Potom se brzo vratim do njega sa punom čašom vode i jednom rukom mu pridržim glavu, dok sam mu drugom držala čašu.

- Hvala ti! - mumlao je i tonuo u san.

Nisam imala snage da ga sama odvučem do spavaće sobe, pa sam morala da ga ostavim da spava u fotelji.

Procunjam unaokolo da potražim nešto da ga pokrijem.

Popela sam se na sprat iznad da nadjem njegovu sobu.

Otvorila sam vrata i ugledala veliki krevet.

Na zidovima nije bilo puno detalja, osim par noćnih lampi i jedne slike.

Zaista ima lep ukus!

Pogledam na drugu stranu i vidim veliki ormar.

Hmm..da li bi bilo neprijatno da malo pogledam?

Moja ženska znatiželja mi nije dala mira, pa brzo otvorim vrata ormara i pogledam šta sve ima unutra.

Tu je bila gomila odela, košulja i kravata...

Previše otmeno, ako mene pitaš!

Setim se da sam ostavila Liama samog u dnevnoj sobi pa brzo zgrabim jednu majcu iz ormara, pa uzmem prekrivač sa kreveta i sidjem niz stepenice.

Primetim da se oznoio od tablete koju je popio, pa mu skinem košulju.

Osećala sam se malo neprijatno dok sam ga gledala bez majce. Zaista je bio zgodan...

Navučem mu majcu pa ga pokrijem i ostavim ga da spava u fotelji.
Nije mi padalo na pamet da mu skidam pantalone, jer bi to bilo zaista previše!

Neko vreme sam gledala u njega kako spava...
Delovao je tako spokojno i ušuškano, kao malo dete.

Ja ugasim svetlo pa se sva iscrpljena ispružim na kauč i iste sekunde zaspim.

_______________________________________