Oseti Otkucaj

13. Sve Je To Gluma

Nakon nedelju dana učenja teksta,
danas je bio moj prvi dan snimanja.

Kako sam dane provodila u svojoj sobi, učeći tekst, mogla sam da se pohvalim da sam svaku repliku zala napamet.

Vozač je došao po mene da me odvede na snimanje.
Nisam mogla da idem sama, zato što se set nalazio daleko van grada.

Moram da priznam da mi u potpunosti odgovara da me neko vozi.

...

Nakon par sati vožnje, došli smo do jednog velikog poseda, ogradjenog visokim zidovima.

Na kapiji je bilo obezbedjenje koje je svakom ko bi ušao tražilo ličnu kartu i propusnicu.

Razumela sam zašto je to tako. Unutra su ipak velike filmse zvezde, i ovoliko obezbedjenje je bilo neophodno.

Vozač stane isprek kapije pa otvori prozor auta.

Jedan visoki, crnokosi mladić sa tamnim naočarama na licu, sav u plavom, dodje do auta i prisloni lakat na polu otvoren prozor auta.

- Ime i prezime? - pogleda u mene, a potom u papir koj je držao u ruci.

- Dženifer Miler - prebacim nogu preko noge, pa pogledam u njega.

On je gledao u spisak, tražeći moje ime na njemu.
- Dženifer Miler? Da, na spisku ste gospodjice... - šeretski se nasmeje, pa se odmakne od auta i pusti nas da prodjemo.

Vozač je sporo vozio, dok su kraj nas prolazili šminkeri, ljudi sa kamerama, rekvizitima i kostimima...
Svi su delovali jako organizovano.

Gledala sam velike konstrukcije i makete dvorca.
Sve je delovalo jako skupo.
Zelena platna koja su služila za fikciju... Čak su imali malu ergelu sa konjima...

Sve je bilo tako veliko i organizovano.

Gledajući sve to, počela sam da uvidjam koliko je zapravo teško da se snimi jedan film.

Vozač je parkirao auto pored jedne od onih popularnih "prikolica za glumce"..

- Stigli smo gospodjice! -

Stavim ruku na kvaku i otvorim vrata.

Izadjem iz automobila pa se jednom osvrnem oko sebe, da sve još jedanput lepo pogledam.

Tada mi pridju gospodin režiser i jedna devojka sa plavom kosom, vezanom u pundju.

- Dženifer! Stigla si! -

Rukujemo se.

- Gospodine Bredli, drago mi je da vas vidim.. -

On se odmakne, pa rukom pokaže na plavokosu devojku.
- Ovo je Mia, tvoja šminkerka. -

- Imaću svoju šminkerku? - iznenadjeno pogledam u nju.

- Naravno, ti igraš jednu od glavnih
uloga i nemaš vremena da čekaš u redu za šminkanje!
Zato glavnim glumcima dajemo njihove lične šminkere i frizere.-

- Razumem.. -

- Mia će te odvesti u tvoju prikolicu da te pripremi za snimanje.
Kada obučeš kostim, dodji na set! -

Ja sam samo klimala glavom, polu otvorenih usta pa podjem za njom.

Imaću isvoju prikolicu! Neka me neko uštine!

- Dobro došla u svoju drugu kuću! -
Ona otvori vrata prikolice i ja udjem unutra.

U njoj se nalazio jedan šminkerski sto, sa velikim ogledalom, iznad koga su svetlele lampice.
Na stolu se nalazila gomila šminke,
razne maske i perike, jedan stalak sa češljevima i raznim gumicama za kosu.
Preko puta stola se nalazio ogroman garderober, pun kostima...
U njemu su bile haljine, raznih boja i dizajna, zatim veštačka krzna, kaiševi i ogrtači...