Oseti Otkucaj

11. Susret Sa Prošlošću

Ponedeljak je onaj dan u nedelji koj mrzi cela planeta.

No, ovaj put, ja sam bila izuzetk.
Danas je trebalo da provedem dan sa Rinom.

Ustala sam rano i otišla u kupatilo da se spremim.

Gledala sam se u ogledalo dok sam jednom rukom držala fen, a drugom češljala moju sveže opranu kosu.

Začulo se zvono.

- Draga, molim te otvori vrata! Pune su mi ruke testa! -
Viknula je gospodja Emilia iz kuhinje.

Svaki ponedeljak ujutro bi bio rezervisan za njen Banana Bread...

Ustajala bi rano, popila jutarnji espreso i bacila se na posao.

Tako je bilo i ovog ponedeljka.

- Evo me za sekund! - viknula sam izlazeći iz kupatila.

Skakutala sam na jednoj nozi dok bih na drugoj vezala pertlu na patici.

- Za mene je! -

Sva uzbudjena otvorim vrata pa skočim u zagrljaj Rini, koja me je čekala...

- Božiceee! -

Toliko sam je čvrsto stezala da je umalo nisam udavila.

- Koliko puta moram da ti kažem da me ne zoveš tako? -
Nekako uspe da me odvoji od sebe pa mi uputi jedan osmeh.
- I meni je drago da tebe vidim! -

Obučem jaknu, pozdravim se sa Emom i izadjem.

.....

Šetale smo trotoarom, kroz jedan miran deo LA-a

Jutarnji vetar je njihao lišće visokih palmi a sunčevi zraci su obasjavali zelena dvorišta, ogradjena belom drvenom ogradom...

- Tako mi je drago što si pristala da mi pomogneš! -
Govorila sam Rini dok smo ulazile u jedno dvorište sa plavom kućom.
- Ovo je odlična prilika da provedemo vreme zajedno -

- Nije mi teško... Samo ćemo šetati psa... -

- Iznenadila bi se koliko je ta čivava naporna! -

Dodjemo do vrata i ja pritisnem dugme da pozvonim.

- Preteruješ! - prevrne očima.

Nakon par trenutaka vrata se otvore, a pored naših nogu protrči razigrana čivava.

- Napokon ste stigli! -
Govorila je gospodja u roze spavaćici, raščupane plave kose.

Na čelu je imala zavezanu masku za spavanje. Izgledala je kao da se upravo probudila.

- Izvinite... Da li smo vas probudile? -

Rina uzme malu belu čivavicu u naručje.

- Oh.. Ma ne brini draga! Budna sam već par sati... Amore sa malo unervozila, pa je ogrebala sav namešta ju kući... -

- Zaista? - Rina pogleda u nju iznenadjeno - Deluje tako milo... -

Ja pokušam da je pomazim, ali me ugrize za prst pa zalaje na mene.

- Auuuć! - viknem pa protresem ruku.

- Izgleda da te ne voli Dženifer! -
Nasmejala si Rina, pa potom spustila Amore na zemlju i zavezala je za povodac

- Vratićemo vam je u 15h! - rekla sam vlasnici.

- U redu... Napokon ću imati malo mira... -
Spusti masku na oči i zalupi vratima.

.....

Rina i ja smo odveli Amore u šetnju.

Kako me ta uvrnuta čivava nije volela, Rina je bila ta koja je držala povodac.