Dan 24

358 13 4
                                    

,, Moraš ići natrag u Španjolsku? " ponovila sam njegovu rečenicu.

,, Da.. Žao mi je, ali možeš poći sa mnom." rekao je.

,, Paolo ja... meni su svi ovdje.. Ja ne mogu... Kad se vraćaš? " upitala sam dok su mi se suze počele spuštati na obraze.

,, Uredu Summer, znam i mislio sam da ćeš ovako nešto reći. " rekao je.

,, Stoga moram da, moram da završim sa tobom. Žao mi je. Ja u Španjolskoj, a ti ovdje... Nebi funkcioniralo. Oprosti. " rekao je te počeo plakati.

Poljubio me je u čelo i otišao kroz vrata. Počela sam plakati kao kišna godina. Jel ovo kraj? On je stvarno prekinuo sa mnom?

,,Dušo, nije prvi, a neće biti ni zadnji dečko." rekla je mama sa vrata i poskočila me zagrliti.

Matthew mi je poslao poruku da i on odlazi. Došao mi je ispred kuće i poljubio me.

,,Oprosti Summer. Toliko boli u danu." rekao je i sjeo na motor i otišao.

Koliko prekidi mogu boljeti. Koga će najviše boljeti na kraju? Njih ili mene?  Ja ću nastaviti živjeti svoj život kako sam i bez njih.

1 godina kasnije.

Sreli smo se opet na starom mjestu. Jedna mala plaža sa pogledom na otok. Taj otok gdje smo rekli da ćemo živjeti i da ćemo imati djecu. Taj otok koji je jedini vidio istinu svih nas.


Kraj.🥰

Summer GreyWhere stories live. Discover now