choice » z.m

0.1 » "i can't be anything."

                                                              choice. » z.m » 0.1 

možemo reći da je slučajnost ključna u životu. ipak, dosta stvari i događaja koji su nam obeležili život jesu bili slučajni. nismo razmišljali o njima, nije nam čak ni padalo na pamet da se oni mogu desiti. ali ipak, dese se. u tom trenutku ne želimo da ih sprečimo jer pak ne znamo kakve će ishode doneti, a takođe ni ne možemo. isto važi i za ljubav. desi se slučajno, potpuno neplanirano. neka osoba uđe u naš život i mi ne želimo da je zaustavimo jer prvo pomislimo da je samo običan prolaznik, osoba koja nam uopšte neće značiti. ali vremenom nam postaje veoma bitna. čak isuviše. upoznamo je potpuno slučajno. ako se previše jako vežemo, a ona nas napusti, žalimo što nismo zaustavili trenutak kada je ušla u naše živote. pokušavamo da je u potpunosti izbacimo iz našeg života, ali ne možemo čak i da želimo. jer se desilo. desili smo se. desila se ljubav koja se kasno pokušala sprečiti.  a sada, kada je želimo zaboraviti, ne možemo. čak i ako nam je to najveća želja. 

zayn zapali cigaru te udahne jedan dim. hodao je mračnim putićem pored livade razmišljajući o ellinom predlogu. 

"ljubav ne igra ključnu ulogu u svemu, već strast. strast je ono što će nas privući, ljubav se ne mora desiti. budi sa mnom svake noći, veruj mi, nećeš zažaliti. a posle, ako kojim slučajem nađeš drugu, moraćeš napraviti izbor. mada, sa obzirom na hemiju koja vlada između nas, verujem da ću ja biti tvoj izbor."

razmišljao je o njenim rečima. i on je mislio da ljubav ne postoji. to je samo jedno glupo osećanje koje svi furaju. koje te samo slomi i ostavi uništenog. ništa više. ništa posebno. 

ellie ga iskreno, nije privlačila. ali, kako je i ona rekla, strast igra presudnu ulogu u svemu. zašto ne bi mogao pokušati? svake večeri će moći zadovoljiti svoje muške potrebe, a neće imati potrebu da se plaši vezivanja za ellie. znao je da to nije moguće. 

skrenuo je sa putića kojim je išao da bi izašao na livadu koja je bila pred njim. na njoj se jedva mogla razaznati jarko zelena boja trave koja se sada mešala sa crnom. jedinu svetlost su davale zvezde, mada slabašno. nebo je bilo prekriveno njima što je pravo čudo za obično tmurno nebo london'a.

na trenutak je zastao kada je video lik jedne osobe kako sedi na ćebetu. kolena su joj bila obuhvaćena rukama. bio je veoma radoznao pa je zato prilazio sve bliže i bliže. uskoro je mogao uočiti dugu crnu kosu koja je padala devojci preko leđa. devojka je samo zamišljeno gledala u zvezde, ni ne primećujući zayna koji je sad bio veoma blizu nje. nesigurno je seo pored nje posmatrajući njeno lice iz profila. prvo što je pomislio jeste da je devojka veoma lepa. i jeste bila predivna, totalno prirodna.

tek kada je zayn izgovorio "hej" , devojka se trznu i pogleda ga svojim tužnim, uplašenim pogledom. odmaknu se za nekoliko centimetara od njega, ali ga odmah posle osmotri. zayn se susreo sa očima veoma svetle braon boje, nešto poput hazel nijansi koje su tako divno izgledale. potpuno očaravajuće. 

"uhm...hej." nesigurno izgovori još uvek nenaviknuta na to što je neko pored nje. dugo nije bio. "šta radiš ovde?"  

"pa, koliko ja znam, ovo nije privatan posed." pomalo drsko izgovori i nasmeši se, trudeći se da ispadne zabavan. međutim, devojka ga je samo čudno pogledala i nastavila da gleda zvezde. 

"nije ti čudno što stranac sedi pored tebe, u mraku, dok ste sami na livadi koja je dosta udaljena od prve kuće?" 

"zašto bih se plašila jednog običnog stranca kad su zapravo svi ljudi u životu stranci? nikoga ne poznaješ dovoljno dobro da možeš ponosno reći da nije stranac." izusti umorno i svoj pogled preusmeri na njega. 

zacrvene se od njegovog smeđeg pogleda koji je zbog tame postao crn. bio je tako privlačan, ali ona uopšte nije mislila na to. 

"totalno si u pravu sa tim mišljenjem. ne plašiš se da ti neko nešto ne uradi ovde?" nastavio je sa ispitivanjem, mada nije imao u planu da je povredi. ne bi mogao to uraditi. 

"niko ne prolazi ovuda, posebno ovim delom. mogu me uočiti samo osobe koje se potpuno prepuštaju tami i koji pokušavaju da nađu tračak svetlosti u njoj, ali se niko ne želi mučiti. da mi želiš nešto uraditi, odavno bi to učinio, ali koliko se da videti, nećeš."

"ne bih da ispadnem toliki kreten, znaš?" leže na travu i nasloni se na svoj lakat gledajući je. bila je samo u tankom džemperiću, mada je napolju bilo hladno. 

"ne znam. ne poznajem te da mogu znati kakav si." hladno odgovori ni ne obraćajući pažnju na njega. 

"a kada bi me poznavala, da li bi mogla dati odgovor na to pitanje?" bio je uporan u pitanjima, njena dubokoumnost ga je očaravala. 

"ni tada. čak i kada si siguran da poznaješ osobu dovoljno dobro, ne možeš znati o čemu ona razmišlja. ne možeš zakoračiti u njene misli i to svako koristi da sakrije istinu." ostao je zadivljen. pitao se kako je moguće da je ova devojka tako slomljena. 

"uhm, kako se zoveš? mislim da na to pitanje ne možeš odgovoriti romanom." on se nasmeja, dok njene usne ostadoše u položaju u kom su bile. 

"astrid."

"veoma lepo ime. ja se zovem zayn." pošto ga nije pitala za ime, odlučio se sam predstaviti. 

"hvala. takođe. nekako je originalno i misteriozno u isto vreme." 

"hah, hvala ti na tom komplimentu." zayn se ponovo nasmeja te otkri niz belih zuba. 

"mogu li te pitati još nešto? kako si postala tako prazna?" uozbilji se, ipak je ovo bilo pitanje na koje nije bilo lako dati odgovor. barem je on tako mislio. 

"kada ljudi koji su bili u tvom srcu odu, oni uzmu po jedno parče. previše ljudi je otišlo tako da nije ostalo ništa što bi se moglo uzeti." tužno se nasmeja, po prvi put. imala je predivan osmeh, a najlepši osmeh imaju tužni. 

"nemoj biti tužna zbog toga." hteo ju je utešiti, nije želeo da pati čak iako je ne poznaje ni nepunih sat vremena.

"hah, ne možeš biti tužan kada si prazan. ne možeš biti ništa." reče i ustade, ostavljajući zapanjenog zayn'a na livadi da razmišlja o njenim rečima. 

____________________________________

Heeeeelloooo!  

konačno sam napisala 1. deo ove priče. iskreno, meni se dopada ahah 

nadam se da će vam se svideti nešto novo od mene. 

ipak, trudila sam se. 

volela bih da mi kažete da li da nastavim sa ovim, ipak mi treba vaša podrška. 

nastavak kada budem stigla i kada mi barem neko kaže da je vredno čitanja. 

love ya, an