Bulevaru, s' ljubavlju🖤

16

Ona je, neopisiva, neobjašnjva, zapravo,objašnjiva samo meni. Naizgled,hladnokrvna, nedostižna, drčna, a u mojim očima je sve ono što vi nikada nećete videti. Krhka, lomljiva, treba joj neko da je čuva.

Uvek je bila tu za mene. I dok smo bili deca, kasnije tinejdžeri. Bila mi je, kao neka slaba tačka. Iako smo se nekako odaljili, uvek bi je držao na oku. Ne bih dozvolio da joj se nešto desi. Ne bih dozvolio nikome da je povredi.
Bar sam tako mislio. I onda dodješ u situaciju gde je ti povrediš.Ti. Da, ti. Koji si se kleo da ćeš je štititi. Jedini način da je zaštitiš je da je povrediš. A usput, povrediš i sebe. Jer je to nekako povezano. Vi ste povezani,iako nećeš da priznaš sebi,ali shvataš to, polako.
***
- Relja, dušo, ustani. Vreme je za školu. Prespavao si dva alarma. Brzo ustani, zakasnićeš.

- Opet se sve vrti u krug, vraćaš se na staro. Ustajem i brzo se spremam. Napolju se oseća miris suvog lišća i nadolazeće oluje. Sedam u auto i krećem u školu. Često razmisljam o svemu i ne, nisam odustao, više od svega želim da znam ko stoji iza tih poruka. Misli mi proleću glavom, a ja pokušavam da ih utišam i da se skoncentrišem na vožnju.

- Idemo danas posle škole?, dobacuju mi ortaci.

Pogled mi je usmeren ka njoj. I ne samo njoj. Još neko je u njenom prisustvu. Nisam ga do sad vidjao. Novi učenik,pretpostavljam.

- Ne idemo. Izgleda da nemamo ništa od toga više.

- Relja, gde ćeš. Brate?

- Pa da vidimo tog novog učenika.
***
- Vidim ne gubiš vreme.

- Molim? Okrenuo se ka meni kovrdžavi, plavooki momak.

- Relja.

- Nikola.

Nije čak ni gledala u mene. Iskreno, nisam ni očekivao, gledala je malo u stranu, malo u nebo, a najviše u njega.

- Elena mi je već pokazala školu. Čini mi se kao bolja od prošle.

- Elena ti ne pokazala? Okrenuo sam se ka njoj i pogledao u oči.

- Jesam, nasmejala se, ali prilično sam sigurna ne meni. Ostalo nam je još dosta toga, tako da, Relja, izvini nas.

- A ne, ni ja nisam bio dugo u školi. Zaboravio sam skroz neke delove. I ja ću u obilazak.

- I ti si raspolozen za obilazak? Upitala me je sa ironičnim osmehom.

- Ja? Uvek.

- Kad si već toliko raspoložen. Obiđi sve sa Nikolom, ionako moram da krenem.

- Nasmejao sam se sam sebi. Pozvao društvo i zajedno sa Nikolom smo obišli školu.
***
Posle škole smo svi krenuli u ne znam ni kako to da nazovem. - Početak vraćanja Eleni. Da, upravo to.

- Daj mi da pogledam. Rekao je Matija, on se najviše razume u tehnologiju, od nas.

- Za početak, uzmite svi ovaj broj i memorišite. Sad proverite kontakte. Uklapa li se nekom sa nekim kontaktom?

- Jao brate, ja da nekome pretim. Bar bih kupio novu karticu.

- A da probamo da nazovemo broj?

-Ne,ne želim to opet. Možda će opet pokušati da uradi nešto.

- Koja si ti kukavica brate. Ja ću nazvati.
***
- Halo? Nakon nekoliko pokušaja. Čuo se ženski glas.

- Ko je na telefonu?

- Koga tražite?

- Reci bilo koje ime. Lupi nešto brate.

- Alekseja.

- Ne znam ni zasto sam rekao to ime. Prvo mi je palo na pamet. Da budem iskren, razmisljao sam o njegovom i Eleninom odnosu pre par dana, verovatno mi je to ime ostalo u podsvesti. Svi su me začuđeno pogledali, a ja sam čekao da ta osoba prekine slušalicu.

- Aleksej? Da u sobi je, odneću mu telefon.