Bulevaru, s' ljubavlju🖤

26

Elena: U moju sobu je dopirao hladan vazduh oktobarske noći. Ustala sam kao i uvek da pročistim misli. U poslednje vreme, hvatam sebe kako to stalno radim. Ništa mi drugo ni ne ostaje. U poslednjih mesec dana, moj život se okrenuo za 360 stepeni, od katastrofe, postao je haos. Počevši od nesreće koju sam jedva preživela, požara u mojoj kući, kao i čudnog osećaja kog ne mogu da se otarasim. Odgledala sam puno filmova, a moj život se može uporediti sa nekom tragedijom. Kao kad glavna glumica sazna da je usvojena ili da su njeni roditelji umešani u nešto, neobjašnjivo. Upravo sam od toga i strahovala. Od nečega neobjašnjivog.

***

Relja: Wow! Kad si morala da ustaneš da izgledaš tako lepo! - dobacio je ulazeći u moju sobu,

Elena: Nisam raspoložena za tvoje šale. - rekla sam trudeći se da sakrijem smešak u uglu usne.

Relja: Meni si i u pidzami najlepša, znaš to, zar ne?

Elena: Pa.. recimo da znam. - dobacila sam uzimajući ranac.

Relja: Još uvek razmišljaš o tome, zar ne?

Elena: Kako bih mogla to da zaboravim? Stalno mi se te slike vrte po glavi, ne mogu čak ni da razmišljam ispravno. Da li da ih pitam? Ili ću možda sve da upropastim? Možda je to neki dio njihovih života koji žele sakriti?

Relja: U redu je, rešićemo to nekako. Donećemo odluku zajedno, nemoj da se brineš. Nemoj molim te. - dobacio mi je grleći me.

***
Relja p. o. v: Ne volim da gledam Eleni takvu i uradio bih sve da je smirim i dam joj odgovor na neka pitanja. Ta misao mi je prolazila glavom, danima. Osećao sam se kao da moram nešto da uradim, a da su mi ruke vezane. Svako veče sam je tešio, dok nije zaspala, ali to mi nije bilo dovoljno. Doneo sam odluku, pričaću sa Veljkom. Smatram da nema razloga za brigu i da je to ono što nam je potrebno, njegova strana priče.

***
Elena: Ti danas nećeš u školu? - rekla je  Elena ulazeći u moju sobu.

Sve je okej? - nastavila je.

Pravio sam se da nije, kako bi mi posvetila malo pažnje, ali nakon previše poljubaca i zabrinutih pogleda, odustao sam.

Relja: Samo mala prehlada, ali biću ok. Treba samo da se naspavam.

Elena: Šteta, neće biti isto bez tebe, biće mnogo mirno u školi. - dodala je kroz smeh,a ja sam pokušavao da sakrijem netrepeljivost.

Relja p. o. v: Znao sam tačno kad će Veljko biti sam i kad cu moci da pricam sa njim, bez prisustva mog oca, koji bi stvari dodatno zakomplikovao. Čekao sam prikladan trenutak za to i baš u momentu kad sam skupio hrabrosti da izgustim prvu reč, zazvonio me je telefon. Nije zvao bilo ko, već Aleksej.

Aleksej: Nema više potrebe za skrivenim brojevima, zar ne stari?

Relja: Šta hoćeš? - odgovorio sam iznerviranim tonom, znajući da me provocira, iako nisam shvatio kakve veze ima sa svim.

Aleksej: Prikladan prijateljski ručak? Naravno, ako možeš, čuo sam da si bolestan. - dodavao je ironično, iako bih mu najradije spustio slušalicu i nastavio gde sam stao.

Relja: *smeje se*. Sa tobom? Izvini, ali nije kao da se svaki dan družim sa uhodama i psihopatama.

Aleksej: Dobićeš odgovore na sva tvoja pitanja i naravno, male uslove koje ces morati ispuniti. Uzgred, nije pametno da se raspituješ okolo za neke stare teme. Šaljem ti adresu za par minuta.

Relja p. o. v: Kada je u pitanju Aleksej, nikad se nismo slagali, otpočetka mi ide na živce, ali isto tako je dovoljno misteriozan da počinjem da mislim da ima neke veze sa ovim. Kako god, morao sam to saznati, a ovo je bio jedini način.

***
Relja p. o. v: Stigao sam na datu adresu i tražio ga pogledom. Očekivao sam svašta, možda i neku otmicu,kasnije ucenu, ali nije bilo ništa od toga, što i nije baš uobičajeno za Alekseja. Napokon sam ga ugledao za jednim stolom u kaficu i ubrzo sam prišao, ali nije bio sam.

Relja: Izgleda da nisi sam? - uputio sam pogled ka brineti smeđih očiju, koju sam vrlo dobro poznavao.

Aleksej: Pred njom možeš biti otvoren. Zna sve isto kao i ja.

Relja: Svaka čast, brzo ste se zbližili, to ti je izgleda navika, Magdalena? - pravio sam se da joj se jedva sećam imena, ali čovek teško zaboravlja zmije poput nje.

Aleksej: Polako, matori. Ne volim kad neko priča nešto loše o mojoj sestri.

Relja: Ostao sam u čudu. Čas sam gledao na njoj, a za par trenutaka, pogled mi je bio uprt ka njemu. Aleksej i Magdalena su brat i sestra? To onda objašnjava dosta toga, ali uvodi priču u sasvim drugu dimenziju.