Mamuti

3-poglavlje

-Jutro koke, jeste se naspavale... - javljam se ja.

-Juteoo – odgovara Dora još uvijek pospana, vidi se po tome kako piše kao da se sa slovima posvađala.

-Jok, nikako. – odgovara Izabel.

-Još me mama zeznula. Dogovorile se jutros u osam da krećemo s krečenjem dnevnog ja ju budim ona me pogleda i okrene se na drugi bok i nastavi....

-Ja sam imala noćnu moru – piše Dora.

-Jesi nas sanjala? – pitam je.

-Jok! Prvo su nas napali neki vandali, onda sam se našla u nekoj poplavi, žena pokraj mene zove u pomoć i topi se, a ja joj ne mogu pomoći. Užas. – piše ona i ja se sva stresem. Mrzim noćne more pogotovo kada padam u neku crnu rupu ili se utapam.

-Jebote. – ne znam što drugo da joj napišem. Užas!

-Ma to ste ti i muž isprobavali nove poze, priznaj. Davio te prije spavanja zato si ti to i sanjala. – piše Izabel i Dora odmah odgovara.

-Budalo jedna.

-Koji si ti mamut. – umirem od smijeha i noćna mora je zaboravljena.

-Ali jesmo, probali smo onaj vibrirajući prsten. – piše Dora.

-I kakav je? – Izabel znatiželjna.

-Ja sam ga bila dobila na poklon, ali sam ga negdje izgubila. Jeb ga nemam ja to s kime isprobat.

-Super je. – piše Dora.

-Još se pitam ja od kud toj ženi sve te silne ideje za knjige. – smije se Izabel.

-Vidiš šta znači pisati iz iskustva. Sve iz prve ruke. – uključila sam se i ja pa nastavila.

-Meni nije baš nešto taj prsten. De nađi ti Izabel taj svoj pa pitaj komšiju da probate. Možda smo mi to krivo koristili.

-Ma to njena mama našla pa iskoristila, da ne propadne.

-Ako je neka je. Šta ću je s tim, seljenka. – odgovara Izabel.

Tako smo popile kavu, nasmijale se sve tri i krenule u akciju. Navečer opet dolazim i čitam pa se kezim k'o zadnji debil.

Grok, grok.... Mamute.. budalo... kokoško. Sve iskazi ljubavi pršte našim chatom.

-Dooooooraaaaaa!!! -viče Izabel.

-Opet me ignoriraš! Daj Lili, zovi ju ti.

Kako mene nije bilo Dora se javila s jednim velikim žutim stickerom koji viče WHAT!!!

I opet kreću. Dio iz njihove priče i nakon tog djela krenu dogovarati radnju dalje. Ali brate mili pet puta se ja k'o mutava vraćam gore dolje.

Dora priča što bi mogli ubaciti, Izabel se nadovezuje s radnjom i onda samo kao grom iz vedra neba napiše.

-Baba se žali na brata.

Sada ja skrolam gore i tražim koja baba. Nema babe u priči koju pišu i gledam čitam i ne kontam. Dora nastavlja s radnjom, a ova opet.

-Treba skinuti uramljene goblene sa zidova i sve pokrečiti, a baba čeka svog sina. – piše Izabel.

-Kada sazna njegovo ime neka napravi neko sranje i umire od smijeha, a on će joj se osvetiti samo će osveta na neki način krenuti krivim putem. – piše Dora.

Pa jeba ga jarac stvarno mi niš ni jasno i po ne znam koji put se pitam „jebote, gdje sam ja to došla."

-Naravno da sam ja babin sin i baba ne da nikome da dira njene goblene, čeka mene.

-O jebem ti budale, ja vas čitam, ali ovo nitko normalan ne može pohvatati.

Njih dvije mi se smiju i krene priča o babi, pa slike iz djetinjstva. Izabel u haljinicama. Uspomene pršte na sve strane i ja se sjetim da bi trebala mamu pitati gdje su moje sve slike iz djetinjstva. Zaboravila sam, ali evo sada sam se opet sjetila i pitat ću je.

Pa gledamo mi te slike i dođemo na kraju na isto, svi smo imali gotovo iste obaveze, ista sranja smo radili s istim beštijama se borili. Stavi sušit veš, odi kod susjeda po mlijeko, bježi od ludog pijevca jebo ih pijevac. Ni dan danas nisam sigurna da li mi grozniji pijevac ili guska. Grr.

Javlja Dora da je stavila nastavak priče na Wattpad i ja bježim čitati. Kada pročitam ostavim tamo komentar, ali moram i njima reći koliko su mi ti likovi ludi.

-Stvarno se pitam da li će njih dvoje preživjeti do kraja priče. – govorim ja i smijem se.

-Tko preživi pričat će. – piše Izabel.

-Nismo još sigurne da li će. – odgovara Dora.

Nakon toga Dora se više ne javlja. Izabel tvrdi da je otišla s mužem u krevet, a ja se osjećam kao loša žena jer mi se u krevet ne ide.

-Pišeš li ti Estell? – Pita Izabel.

-Pišem, pišem. Još malo pa gotovo. – odgovaram.

-Ajede onda piši. Završi to. – tjera me mamut jedan. Ja je tako zovem samo u sebi. Ali kako je krenula dobit će ona i od mene neki zvučni nadimak.

-Sva si vražja. Ae bok. – još joj se i isplazim.

Ne prođe ni par minuta eto nje s pitanjem.

-Jeste čitale ovo? – pita Izabel i šalje sliku četiri knjige sve nešto prljavo seks.

-Ja nisam. – odgovaram.

-Ne znam koji je redoslijed.

-Ja još manje.

-Idem jest. – opet ona o hrani. Tko će o čemu nego Izabel o hrani navečer u devet, deset sati.

Ali lako se njoj, ona mršava i fit, a što je sa mnom.

-Dora kada će biti nastavak Gracie? – pitam i ne očekujem odmah odgovor, ali on dolazi.

-Ne da mi mamut pisat. Moram čitati. – odgovara.

Ja se smijem jer su mi užasno smiješne kada si tako tepaju.

-Tako je, pročitaj barem deset stranica onda možeš pisat. – piše Izabel.

Terorista. – mislim si ja, ali naravno opet se pravim fina pa nisam to napisala.

-Ok. Dobre stvari se uvijek isplati čekat, strpljiva sam ja. – pišem jedno, a u sebi si mislim jesam kurac. Nokte ću pojest, već sam deset različitih radnji vidjela i to ne svog nego Dorinog romana, ali što mi preostaje nego čekanje.

Pa se bacam na pisanje Estell, a po glavi mi šetaju mamuti, da ti mamu....poljubim.