Mamuti

6-poglavlje

Ujutro se javlja prva Izabel.

-Jutric, imaš nastavak.

Juhu, ja sva sretna šaljem srca i poljupce te gif gdje trčim kao čitati.

Čitam i umirem od smijeha, ovo dvoje iz njihove priče ubijaju. Još onako pod dojmom krenem taman da ću im se javiti i na facebooku te reći svoje mišljenje i Dora stavlja nastavak.

-Imaš i Gracie.

-Juhuhuh.

Čitam Grecie i stvarno počinjem gubit strpljenje, lik je jeben, jesam rekla koliko je dobar... Čekam kada će konačno povalit Gracie, a Dora odgađa to i ja sva frustrirana. Još ni ja ne mogu da se seksam, pa što ne mogu likovi u priči barem da se praše ko zečići.

-Odlično, sa onim budalama sam se nasmijala jebala ih varikina i osvete. A Dora kod tebe čekam da Gracie konačno dobio ono što želi.

-Sada će to. – odgovara ona.

-Ala, ja to čekam k'o ozeblo sunce. – odgovaram joj.

-Prvo očuh

-pa konj

-eeee onda dođe.

Piše ona tako i meni to kao godine da moram čekat, mogu misliti kako je jadnoj Gracie.

-Braco. – ŠTA!!!!

Ja zaboravila i na brata...

-Di je to? – pitam ja misleći dok dođu oni konačno do seksa bit će dedek i bakica. A Dora mislila da ja pitam ako je to napisala pa odgovara.

-U glavi.

Meni u glavi kaos.

-Navikni se na to Lili – piše Izabel

-Meni tako i meni prepriča cijelu knjigu.

Uh slabo mi je. Sada sam još nestrpljivija kada znam barem nešto, ali to nešto nije dovoljno.

Šalje Izabel sliku čokoladice After Eight da jede. Pogledam ja na sat osam i pedeset pa joj pišem.

-Još nije prošlo devet, ne možeš to još jesti.

-Eight je osam mamute. – odgovara mi ona i ja se puknem smijati.

Engleski obožavam i stvarno ga znam, ali očito moj mozak ne funkcionira.

-Hahahaha e jbg, a stvarno znam engleski jezik.

-Jedi tamo i čuti. – pišem joj, a ona umire od smijeha.

-mmm – piše ona

-Ja ne volim te čokoladice, moj muž ih zato voli.

-„Volim mentol da se sve samo mentoli na mene lepe" – piše ona i ja se kesim.

-Vidi. – šalje Dora sliku nekog para kako se tetovira.

-Pisat ću o tatoo majstoru. – piše.

-Wow, ti znaš da ja jedva čekam bilo koju tvoju priču. O čemu se radi? -pitam ja.

I krene ona objašnjavati i piše i priča, naravno da vam to neću prenesti jer ćete morat biti strpljivi, sve to je još u „njenoj glavi."

-Ali ne znam koji naslov. – piše Dora.

Izabel već stavlja naslovnicu i stavila naslov, ali meni nije nešto.

Ja i Dora nismo oduševljenje i Izabel nas ignorira.

-Prihvaćam ideje. -piše Dora

Tokom večeri ništa pametno ni jednoj nije došlo u glavu sve same gluposti na koje smo redom frktale nosom.

Ali zato ja ujutro odmah bez pozdrava bubnem tri, četiri naslova. Dori ni jedan ne odgovara iako ništa ne piše znam, ne mora ni reći. I nije to to ako ti naslov ne odgovara priči, a samo ona ima pogled i uvid u tu priču.

-Ti se aktivirana. – piše Dora i šalje srce.

-Mozak mi malo proradio.

-Gdje je Izabel? -pitam ja

-Spava mamut.

-Ja se ustanem pa se samo na kauč preselim, još mi kuhaju kavu i maze me i paze.

-Uživaj. – piše mi Dora pa nastavlja.

-Ja sam bila u pošti i trgovini došla doma djeca još spavaju.

-Au tišina. Uživaj i ti dok možeš.

Dopisujemo se tako, došla i Izabel i ja nešto bubnula da je bio trenutak slabosti i eto naslova za knjigu.

Jebate ja sva ponosna i sretna. Izabel odmah napravila naslovnicu i ja se kesim kao da su mi izvučeni brojevi na lotu.

Izabel se slika s nekom maskom na licu, ja joj se smijem. Pa ode koka u šetnju i opet sretne komšiju, a meni komšija već po glavi šeta jebem li ga da ga jebem.

A Izabel opet o njegovim psićima, mislim veliki su to peseki, k'o telci.

-Ja i ova moja zastanemo i ovi kucici se u mene gledaju i ka meni bi posli.

-Ja ubrzam korak i čujem njega kako mi se opet smije.

Smijem se i ja jer je luda, kaže psi stari ni lajat više ne mogu, jedva hodaju, a ona se boji.

A onda pomislim, možda njen komšija koristi te besnare kao tampon zonu da mu ona ne prilazi. Skužio on kako ona njega gleda i uplašio se čovjek sigurno.

Izbacile one opet nastavak svoje zajedničke priče i ostatak dana tišina.