4 dio

46 22 1
                                    

Xxx: GOSPOĐICE NE OTVORITE LI ODMAH RAZVALJUJEM VRATA...

Ma neće to napraviti...

~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~--~

Odjednom se samo čulo da je nešto tresnulo.

U sekundi poslije vrata se otvaraju i vidim Luku na podu kako se drži za ruku i Marka kako drži kvaku.

Mk: O gledaj vrata nisu bila zaključana.
Lk(Luka): O ma daj. Ja tu lomim ruku na otključanim vratima.
Ja: Hah ko ti je kriv.
Lk: Ivan.

Na to ga je Ivan zbunjeno pogledao.
Iv: Gle ja ti nisam kriv kaj ti tu lomiš ruke na otključanim vratima. Sam sam vam rekao da se trebamo penjati po fasadi do prozora pa ondje uči.
Lk: A to je kao bolja ideja.
Iv: Barem nećemo lomiti ruke.
Lk: Nećemo lomiti ruke ali ćemo se ubiti.

Na to je Marko prekinuo svađu s time što je viknuo:
Mk: KO HOĆE PALAČINKE?!?!

E u istom trenu su se sve glave okrenule prema meni. Ok bila sam zbunjena.

Ja: Zašto me tako gledate?
Svi: Napravi nam palačinke
Ja: Ok bebice moje. Želite li uz to i mlijeko?

Ovo je bilo retoričko pitanje zato što ja stalno kuham nešto jer je moj dragi braco pravi antitalent u svemu što ima ikakve veze s kuhanjem ili kuhinjom uopće.

Jednom sam su rekla da stavi lazanje u pećnicu a da ja idem kupiti juhu u trgovinu. I pogodite šta se desilo.

Dok sam otvorila vrata vidjela sam da je sve u dimu. Otrcala sam u kuhinju i vidjela njega kako stoji u gleda u pećnicu. Samo je gledao kako je iz pećnice izlazio dim.

Mk: DAAAA!-viknuo je Marko djetinjastim glasom na što sam ga pogledala ko da ću ga zakleti.

Krenula sam u kuhinju.

Kopala sam po ormarima u nadi da nešto pronađem ali ne.

Osjetim nečiju prisutnost sebi iza leđa pa se okrenem. Ugledam Marka. Naravno ko bi drugi bio...

Mk: Hmmm... Mislim da trebaš u trgovinu.
Ja: No shit Sherlock.

Krenula sam prema katu u sobu da se spremim.

Obukla sam ovo⬇

Krenula sam van

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Krenula sam van.

Taman kad sam mislila da ću trebati hodati po suncu do dućana koji i nije bio blizu sam se sjetila da mogu ići motorom.

Došla sam u garažu ispod kuće gdje su uglavnom prevladavali Markovu auti i motori.

Uzela sam svoj motor savila kacigu te sam krenula. Ipak je sigurnost na prvom mjestu.

Do dućana sam stigla za pet minuta. Inače mi hodanjem treba oko pola sata (ima i bližih dućana ali sam trebala ići u supermarket jer smo ja i Luce sve pojele)

Ušla sam u supermarket i krenula po kolica jer ipak nisam magarac. Pa barem mislim tako.

Krenula sam između polica uzimajući sve i svašta.

Taman sam išla po boje za kuhanje jer želim napraviti šarene palačinke kad sam osjetila nečiju ruku na ramenu. Kako su moji refleksi brzo proradili automatski sam udarila osobu iz mene.

Kad sam se okrenula vidjela sam Amy kako sjedi na podu i drži se za glavu.

Odmah sam potrčala prema njoj.

Amy: Au ženo imaš stvarno jaku ruku.
Ja: Ajmeee Amy sorry stvarno nisam namjerno.
Amy: ma ništa. Vidim kolica su ti puna. Da pogodim. Marko želi palačinke ali ste ti i Luce sve pojele.
Ja: Ma kako si samo znala.
Amy: dovoljno vas dugo poznajem.
Ja: pa hoćeš li i ti doći kod nas na palačinke.
Amy: Pa to je super ideja. Možee.

Krenule smo prema blagajnama. Kad smo platile sjetila sam se da još trebam u drugi dućan da odem po Lucin poklon za rođendan koji je za mjesec dana. Volim kada kupim poklon prije jer onda neće služiti da sam kupovala poklone.

Imala sam ideju da Amy ode doma odnesti stvari a da ja odem kupiti kaj mi treba za poklon a još ću kupiti stvari da Mudra Luce ne skuži.

Amy je otišla kući dok sam ja išla u drugi dućan. Kupila sam stvari koje mi trebaju.

Kad sam stavljala stvari u motor (ima sjedalo koje se može podići i tamo inače držim kacigu ali je odlično ovako za manju kupovinu da stavim stvari) čula sam neko vikanje.

Smiješna sam počela trčati prema zvuku vikanja i vidjela sam nekog lika kako udara curu.

Odmah sam krenula u akciju. Došla sam bliže u uhvatila ovog za ruku s kojom ju je udarao.

Ja: Ko ti je dao za pravo da ju udaraš.
Xxx: Nitko mi ne treba dati pravo da udaram ovu jadnicu od moje kćeri.
Ja: Ne oslovljavaj ju tako.
Xxx: A zašto. Vi žene niste dobre ni za što. Samo biste trebale ostajat u kućama i biti domaćice. To je jedino mjesto na kojem bi žene trebale biti.
Ja: a zašto molim te lijepo.
Xxx: Jer ste jadne. Cvilite nakon jednog udarca. Mi muški puno bolje izdržuju bol.

Meni je tu prekipilo. Udarila sam ga toliko jako da je lik odletio u zid. Bila sam sigurna da se neće ustati tako skoro pa sam se okrenula prema onoj djevojci.

Ja: Jesi li dobro?

Nisam dobila odgovor. Cijela se tresla te mi je to dalo povoda da je odvedem sa sobom doma i da se pobrinem za nju.

Ja: Dođi

Pružila sam joj ruku koju je jedva uhvatila jer se jako tresla. Kad sam joj primila ruku osjetila sam da je jako hladna i da po rukama ima masnice. Ima i novijih i starijih.

Krenule smo prema motoru te sam uzela i drugu kacigu koja je bila u motoru od kad sam išla s Markom u klub. Također ta kaciga mi je stvarala velikih problema pri stavljanju stvari iz dućana u motor. Sjela sam na motor dok me ona čudno gledala.

Pokazala sam joj rukom da sjedne na motor pa je to i napravila.

Krenule smo prema kući. Dok smo došle pred vrata čule smo buku iz unutra.

S njom iza sebe sam utrčala unutra.

Tako mi svega znala sam da nije dobra ideja ostaviti ih same...

Elementi ljubavi (pauzirano)Where stories live. Discover now