U ovoj priči se radi o 6 glavnijih likova koji s vremenom dobivaju moći i postanu tako zvani čuvari elemenata. Možete čitati i moju novu priču (born to fight) jer će biti povezane.
Ušle smo u kuću i zatekle smo veliki nered. Nakon par sekundi smo čule hodanje na katu.
Pogledala sam Luce i ona se tresla od straha. Mene za neko čudo nije bilo strah. Polagano i tiho sam krenula prema katu. Luce je išla iza mene i tresla se ko' prut.
Došle smo do stepenica.
Taman kad sam zakoračila na prvu stepenicu čule smo lomljenje stakla na katu.
Počela sam preskakati stepenice da dođem gore.
Došla sam na kat i počela slušati gdje bi taj netko mogao biti. Čula sam šuškanje u sobi na kraju dugačkog hodnika. Luce je ostala na katu ispod s izgovorom da će ona čuvati taj kat. 🙄
Ušla sam u sobu i vidjela crnu siluetu. Po obliku tijela sam zaključila da pripada muškarcu.
Dok je čuo da sam došla iskočio je kroz otvoren prozor.
Brzo sam došla do prozora i pogledala dolje.
Vidjela sam ga kako trči u šumu koja nam je pored kuće.
Bila sam zbunjena kako je mogao iskočiti kroz prozor i ostati živ. (Btw ovako nam izgleda kuća)
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Sjetila sam se da Lu još uvijek "čuva doljni kat" pa sam krenula do nje. Došla sam na doljni kat i skoro se odvalila smijati.
Vidjela sam Lu kako stoji na vratima kuhinje s tavom u ruci.
Podsjeća me na Zlatokosu. Još ta njena duga plava kosa i zelene oči...
To je to. Ne mogu više.
Ja: Hahahahahahaha!
Počela sam se smijati. E trebali ste joj vidjeti lice.
Lu: LEEEE UPLAŠILA SI MEE!!
I dalje sam se smijala jer me sad podsjeća na onog ljubičastog iz iznutra izvana ili ti ga inside out.
Nakon par minuta mog smijeha i njenih pogleda koji govore "koga ja to imam za najfrendicu" krenule smo pospremati dnevni.
Nakon sat vremena smo ga pospremile⬇
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Taman kad smo sjele na kauč jer nas je pospremanje izmorilo naši trbusi su se oglasili u isto vrijeme.
Krenule smo u kuhinju⬇
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Kad smo došle u kuhinju ja sam krenula kopati po ormarima kad sam pronašla raj za moje oči u frižideru.
Ja&Lu: Bakin oreo kolač!!
Obije smo viknule u isto vrijeme. Pošto je u frižideru 3/4 torte svaka je uzela 1/4 jer ipak mislimo na kretena aka mog dragog bracu 🙄😂.
Ja i Luce smo navalile na kolač. Kad smo se najele kolača krenule smo u moju sobu. Počele smo hodati prema mojoj sobi.da bismo došle do moje sobe trebale smo proći kroz još jedan dnevni boravak.⬇
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Ovaj je bio manji nego prošli. Popele smo se stepenicama prema gore.
Došle smo do dugog hodnika koji je vodio do moje sobe.
Tamo smo također vidjeli nered ali je bio manji nego prošli.
Počela sam tražiti dal nešto fali tj. dal je ovaj luđak koji iskače kroz prozor nešto ukrao dok je Luce pospremala.
Kad sam se uvjerila da ništa ne nedostaje pomogla sam Luce pospremati.
Kad smo napokon došle do moje sobe izvalile smo se na moj krevet.
Odjednom se Luce samo počela smijati. Ja sam se također smijati jer žena ima jako zarazan smijeh.
Nakon smijanja (nemam pojma koji je razlog tome) sam se sjetila da dugo nisam vidjela svog najdražeg bracu (primjetite sarkazam).
Ja: Lu znaš li možda gdje je debil od mog brata. Lu: A kako da ja to znam? Ja: Nemam pojma.
Tada sam čula zvono na vratima. Odmah sam se ustala na što sam dobila zbunjen pogled od Luce.
Krenula sam dolje i čula lupanje na vratima. Nakon lupanja sam čula kako iza vrata netko viče: Xxx: OTVARAJ POLICIJA!
Luce je došla do mene kad je čula to otvaram policija.
Skužila sam tko je to. Došla sam do vrata i počela lupati na njih s unutarnje strane.
Ja: OTVARAJ FBI! Xxx: NIJE MI DO ZEZANJA OTVARAJTE ODMAHH!! Ja: E PA NIJE NI MENI. OTVARJTE ODMAH! Xxx: GOSPOĐICE NE OTVORITE LI ODMAH RAZVALJUJEM VRATA...
