Ašk

X. Hurmašice i agda od suza

Osvanuo je divan sunčan dan iznad mog šehera, ali nekako mi je bilo tiho, kanda je i vazduh predosjetio da će mi taj dan biti izvor velike radosti i goleme tuge..

Majka mi je uredila ponajljepšu košulju i čakšire, cokule mi je Uzeir isčetkao da se mogu gledati u njima, a đed mi je ostavio ponajljepši fes koji je imao. Maida mi zakačila bijelu ružu iz bašče u džep od košulje. Kemal mi donio neku mirisnu vodicu za nas muške , kupila mu strina Hajra kod trgovkinje Almase...Haman je od nas trojice cijela mahala mirisala, više od zumbula i jorgovana iz bašče majke Halide i hadžinice zajedno.

Naravno da je i Zekerijah bio sa nama dvojicom, zajedno smo krenuli na naš posljednji test znanja...

Mislim da sam ja bio najnervozniji, iako su me oni kuražili i govorili :

Bolan Ašk pa ti još malo i muderiz ti neće smjet mnogo pitanja postaviti, kanda si sve knjige progutao, isto kao ovaj naš ahbab Zećo...Vas dvojica umal ne upadoste u onu jamu ispred Sahat kule zbog knjige...Valahi i bilahi, ludili ste od čitanja i slova...

- Aj muš tamo Kemale, ti si se pa našao da nas zafrkavaš, pa ti od strine Hajre ni prnut nisi smjeo , sve ti u profesorskim ćitabima, suhe petice...

- Aaaaaa Zećo , pa i ti bi da si dobio od strine ćuteke za tricu iz matematike kao Kemica...

- Ašk mahalušo jedna, ti sve moraš da istorokćeš...

Mislio sam bolan da Zećo zna, pa zar on ne zna sve što se dešava i kod mene i kod tebe??...

Eeeeee Kemale, tu mi dođi, sad znam ja što ti nisi onda na fizičko htio sa nama, pa glumio da te stomak boli, poslije kontrolnog iz matematike ...hahaha majka Hajrija ti tur sprašila...Zato si ti onako čudno na rubu stolice sjedio, a meni rekao da su te rezdelije sredile , pa trpiš dok dođeš do kuće......joj.joj Kemice....

I tako prisjećajući se dogodovština iz škole , svi smo se smijali i tako nasmijani ušli u derzhanu...

Svi đaci ulickani ko bulke i derzhanu su sredili...U klupi sjede profesori, a mi nasuprot njih...

Pssttttt... čuje se šuškanje prije početka ispita, a ja kraičkom oka uhvatih dimije zelene, kanda mi poznate.U trenu skontah da je to Hankija, pa neki zamotuljak pruža profesoru Silajdžiću...E tad mi srce stade...od rana sabaha me pratio taj neki čudan osjećaj, a kad ugledah osmijeh kod profesora, još mi se više pojačao...

Muderiz drži vaz pred ispitivanje i dijeli nas u skupine, kaže da su to osmislili po našem napretku , a najviše po nivou poznavanja arapskog jezika i pisma, filozofiji i učenju Kur*ana.

Profesori su sjeli i počeli su nas ispitivati, haman sam bio kao sito i rešeto...Kad je došao red na profesora Silajdžića meni se grlo osušilo i steglo, na stolu pred njim gledam zdjelu sa hurmašicama, a pored je marama vezena sa Salihinim imenom i poruka sa njenim rukopisom...Ništa nije sakrio, pa ja gledam, a u ušima mi voda, ne čujem ga šta me pita...Vidi on da ja u hurmadžike gledam, pa pomislio da sam gladan ili što već i nudi mi da uzmem zalogaj i malo vode, pa da probam polako da mu odgovorim što me upita...Uzeh ja zalogaj hurmašice i ništa gorče u životu ne zagrizoh , a suze mi same pred vas cijelim svijetom utekoše niz obraze ,pa padoše u agdu od humašice...Svi me u čudu gledaju, a muderiz pita šta mi je ???

Izvinite, izvinite, halalite mi, sabrah se ja na brzinu, pa smislih bijelu laž...

Poštovani muderize ,pomislio sam kako nakon odgovora profesoru , mi se razilazimo, a baš mi je bilo lijepo tu u medresi sa svim ahbabima i profesorima..Navikao sam se na sve ovdje, pa me malo tuga uhvatila što se opraštamo, eto to je...