Vortex [ UREĐUJE SE ]

《24》

,,Jeste li se spakovali?" Mama pita kako napustim sobu sa velikom torbom na leđima, a Sofi mi mahne prilzeći sa svojom torbom.

,,Ja jesam. Poznajući Matijasa, verovatno nije ni počeo." Odgovorim iskreno kako Sofi i ja krenemo niz hodnike, spuštajući se u prizemlje.

,,Ah, šta ću da radim sa tim detetom." Ona uzdahne i ja se nasmejem. ,,U redu, javi mi kad stignete."

,,Naravno majčice." Prekine i ja strpam telefon u džep jakne, izlazeći napolje.

,,Samo da požure." Sofi uzdahne kako sednemo na stepenice, posmatrajući ostale učenike kako se grupišu.

Ostalo je još sedam dana do početka turnira i danas, kako je tradicija, se sve akademije spajaju na jednoj lokaciji. Kako sam čula, ovde je turnir bio pre dve godine, a ove godine se nalazi u akademiji Forza na Balearskim ostrvima, tačnije na nekom malecnom ostrvu bez ikakve populacije i koje je toliko maleno da nepostoji na kartama, sem naravno onih koje imaju uvećanu razmeru. Sofi je poput loptice Sunca, svuda skakuće puna energije i spremna za turnir. Nije se prijavila, ali je spremna za navijanje. Celo vreme me ja začikavala kako ću najviše navijati za Axela, ali istini za volju, otkako sam popričala sa sobom, shvatila sam da su me Sofine reči naterale da premišljam svaku situaciju. Axel mi nije simpatija, jednostavno izuzetno dobar prijatelj sa kojim se volim igrati provodadžije. Deo sa prijateljem očito smeta Sofi.

Smoreno pogledam u neku vešticu profesoricu, koja je bukvalno veštica a i izgleda kao jedna. Sva namrgođena sa tamnom kosom u strogoj punđi i poslovnom odelu. Štikle obavezne, neke damske, jer je i ona sama niska kao patuljak. A metla iza nje lebdi u mestu, spremna za pokret.

Iza profesorice, veliki sivi portal se vijori poput vrtloga, pripremajući se da uzme velike količine studenata. Sofi uzdahne i nasloni se uz mene, igrajući sa svojim prstima i prelepom zelenom narukvicom koja izgleda kao da je potekla pravo iz prirode. A možda i jeste.

,,Zašto ste vas dve tu? Trebalo bi da ste sa drugim učenicima?" Profesorica Hana se pojavi i ja je pogledam, uzdahnuvši.

,,Matijas i Axel." Sofi odgovori kako ja pređem rukom preko nadlaktice, osećajući kako se ona ohladi u odgovoru. Naslonim se na kolena kako profesorica uzdahne.

,,Sofi otiđi i vidi šta ih zadržava." Vila kimne i ode unutra, ostavivši me samu sa profesoricom. ,,Dakle-" ona počne i ja je pogledam pa ustanem, čisteći svoju pozadinu od prljavštine. ,,- zanima me da li si zainteresovana za nešto." Ona započne i ja nakrivim glavu ali kimnem da nastavi.

,,Za šta?"

,,Pa, s tim da nisi htela da se prijaviš na turnir, a spadaš među jedne od jačih sirena, ponuda se pojavila." Ona dramatično zastane kako ja izvijem obrvu. ,,U svetu postoji pet akademija i kad se sve one sretnu na turnirima, bira se pet sirena da izvedu nastupe. Prva sirena otvara turnir i to se dešava naravno prvog dana. Zatim druga otvara četvrtfinale, treća polufinale, četvrta finale i peta zatvara turnir." Osetim kako mi se srce ubrza na njen značajan pogled, a dlanovi se počnu znojati. ,,Imaš šansu da budeš jedna od njih. Da li to želiš?" Vilica mi otpadne i par trenutaka gledam u nju u šoku. Ona se nasmeje i kimne, nastavljajući. ,,Ne moraš sada da odgovoriš. Imaš vremena do sutra ujutro." Ona baci pogled iza mene pa namigne mi sa osmehom.

,,U redu." Glupo kimnem a još gluplje odgovorim. Ona se okrene i ode, a zameni je Sofi koja me čudno pogleda.

,,Sve u redu?" Brzo kimnem i pročistim grlo, bacajući pogled iza mene.

,,Gde su ona dvojica?"

,,Matijas traži slušalice." Ona prevrne očima i ja se nasmejem, provlačeći ruku kroz kosu.