Vortex [ UREĐUJE SE ]

《32》

,,Pa, šta danas radimo?" Alma pita za doručkom u kafeteriji i ja slegnem ramenima pospano, osećajući melanholiju za svojim krevetom.

,,Ja stvarno ne znam." Riana promumla, sanjivo gledajući u svoj tanjir.

,,Ma dajte! Turnir se bliži kraju! Za tri dana svi idemo svojim akademijama! Moramo nekako provesti ostatak ovog vremena!" Tara se požali i Riana i ja uzdahnemo.

Momci nam se još nisu pridružili, kao ni Sofi. A nikog sem ove tri lujke i Matijasa nisam ni videla od jučerašnje borbe. Čak ni Axela, iako je jedan deo mene očekivao da će se pojaviti.

,,Šta ako odemo do Španije?" Alma predloži i ja skupim obrve.

,,Čime?"

,,Akademija ima privatni brod. Možda mogu ubediti tetku da-"

,,Zdravo da ste, moja dame!" Derek sedne između mene i Riane, sa ogromnim osmehom.

,,Čemu cvrkutanje ranije, ptičice?" Alma izvije obrvu i Tara se nakezi.

,,On je kuče, plavojko. Ne ptičice." Derek ih prostreli pogledom pre nego što se ponovo naceri.

,,Da li ste slobodne ostatak dana?" Pita sa iskričavim očima i mi podelimo pogled.

,,Zašto?"

,,Pa, mi momci smo mislili da odemo na kopno?" Sve četiri izvijemo obrvu na to i onda on zaškilji. ,,To jest, ja sam mislio jer ću da izludim na ovom ostrvu. A treba mi većina u glasanju pa sam se nadao da ćete vi pristati?" Pogleda nas kučećim očima i mi podelimo pogled.

,,Što da ne?" Tara slegne ramenima i on se ponovo naceri.

,,Ti si mi omiljena, Crvenkapa!" Pošalje nam svima pusu pre nego što otrči izvan kafeterije. Ali se onda vrati, uzme Rianin sendvič i pobegne pre nego što ga je uspela udariti.

,,Ubiću ga." Ri prosikta i mi se nasmejemo.

,,Ne nećeš. On je naša beba. Moramo da ga pazimo."

,,I bebe nekad dobiju batina."

•

Poznati trnci mi prođu kroz ruku kako uživam u suncu sedeći na plaži, a ubrzo ga čujem kako sedne pored mene.

,,Sijera?" Otvorim oči i pogledam ga, izvijajući obrvu.

,,Hej Ris."

On se osmehne ,,Hej. Ovaj, hteo sam da razgovaramo?"

,,Da, naravno. Jel sve okej?"

,,Znam za problem sa besom i dopusti da završim. Ako ti bude ikad trebala pomoć, slobodno me pozovi. Imam neke prakse sa tim." Tiho završi i pogleda me u oči. Ja polako kimnem i zahvalno se osmehnem.

,,Hvala, Ris."

,,Uvek sirenice. A i, Derek mi je rekao da popodne budeš ispred akademije spremna za obilazak kopna." Ustane i ja kimnem zahvalno. ,,A ja odo pre nego što stigne." Namigne i nestane odjednom. Slegnem ramenima i legnem na pesak, opuštajući se.

Osetim kako mi se obruč ohladi, a senka me prekrije. Osmehnem se kako sleti pored mene pa hufne, bacivši se na pesak.

,,Princezo." Promumla, ležeći tik uz mene.

,,Jutro sunašce." Promumlam nazad, okrećući glavu da ga pogledam. Srce mi preskoči na bistrinu tih sivih očija kako njemu nestanu krila na leđima.

,,Da li ćeš navijati za mene ili Taru sutra?" Suzi svoje poznate iskričave okice na mene i ja se osmehnem.

,,Za tebe, jer gubitniku će uvek trebati podrška." Baci pesak ne moje lice i naglo ustanem da se očistim kako se on slatko nasmeje. Bacim pesak nazad na njega i on se zakašlje kako mu upadne u usta. Jedan pogled i ustala sam, trčeći za život prema okeanu.