Vortex [ UREĐUJE SE ]

《4》

,,Ovo je smešno. Zakasnićemo na čas zbog tebe."

,,Ljepoti treba vremena!"

,,Onda tebi treba čitav milenijum!"

Matijas me prostreli pogledom češljajući svoju kosu dok je gledam u njega smoreno. Kad on napokon završi, ja ustanem i izravnam svoju crnu suknju koja mi dolazi do pola butine. Gore imam kristalno plavu košulju sa rukavima koji dolaze malo preko lakta i crnu mašnu ručno vezanu. Dole imam samo crne dokolenice i plave baletanke. Moja karamel boje kosa je puštena i dotiče sredinu mojih leđa.

,,Jesi gotov?" Upitam ga i on kimne izlazeći iz moje sobe. Uzdahnem zatvarajući vrata i mi polako krenemo. Matijas prebaci ruku preko mojih ramena i ovaj put ga pustim jer sam odustala iskreno. Dok smo još išli zajedno u srednju isto se ovako ponašao da otera momke. Samo uzdahnem dok koračamo kroz hodnik i ignorišem poglede bačene na nas.

,,Tvoj prvi čas je istorija natprirodnih. To imamo zajedno tako da sediš pored mene. Međutim onda imaš Tajna melodije sirena što nemamo zajedno, očigledno. Ali ako ti nešto bude trebalo ja ću biti odmah pored tebe u učionici." On objasni ali napola obraćam pažnju na njega. Više sam skoncentrisana na učenike, pokušavajući da razumem koja su vrsta. ,,-jera." Pogledam u Matijasa koji je očigledno smoren time što ga ignorišem i samo slegnem ramenima. ,,Idemo." On kaže ulazeći u jednu od učionica i sedajući nazad do prozora. Praktično me baci na stolicu pa sedne pored mene pre nego iko drugi može.

,,Ti stvarno moraš da oladiš." Kažem mu iskreno gledajući po starim slikama ljudi, vukova, šuma i okeana na zidovima. ,,Verovatno se bolje znam boriti nego ti." Kažem i on hufne naslanjajući se nazad i gledajući u mene zabavljeno.

,,Kako ti kažeš Sijera. Ali mogu da se kladim da bih te lagano pobedio." Ja frknem čineći njega da podigne obrvu.

,,Nema šanse. Ti si nesposoban da zavežeš pertlu." Sad je njegov red da frkne i nasloni se bliže prema meni.

,,Izvini molim te! Rado ću te uvjeri-"

,,GOSPODINE MATIJAS!" Oboje se skamenimo i pogledamo se raširenih očiju. Polako se okrenemo i pogledamo u besnu, plavu ženu koja stoji kod katedre.

Profesorka.

O majko...

,,Profesorka." Matijas se nervozno osmehne dok nas ona ozbiljno strelja pogledom.

,,Ustanite." Ona naredi i nas dvoje veoma polako se podignemo. ,,Gospođica Sijera, ne?" Ona upita i ja kimnem, svesna očiju na nama. ,,Ne znam šta sam očekivala kad sam čula da još jedan Everett dolazi." Ona uzdahne prekrštajući svoje ruke. Moje obrve poskoče i ja prekrstim moje ruke.

,,A šta vam to znači profesorka?" Matijas me prostreli pogledom ali ga ignorišem. Profesorka suzi svoje oči na mene ali ja ostanem na svome mestu.

,,Izvinite?"

,,Šta vam to znači?" Upitam je ponovo, polako i njena obrva poskoči.

,,To znači da ste vi Everettovi prava deca samog satane." Ona kaže i moje se oči suze. Matijas se ukoči pored mene kad joj ja pošaljem sladak osmeh.

,,Ali vi bi ste mi onda bila baba?" Nakrivim svoju glavu kako njeno lice poprimi crvenu boju. Par njih se zacerekalo ali brzo prestalo. Matijas je nasmeši pored mene i stavi ruku preko mojih ramena.

,,Sijera. Nemoj tako. Ne možeš da mešaš baku i prabaku." Celi razred eksplodira posle toga u smeh ali se onda profesorka prodere

,,U DIREKTOROVU KANCELADIJU, DERIŠTA JEDNA!" Vrisne na nas i mi kimnemo izlazeći.

,,Vidimo se ponovo profesorka!'' Kažem pre nego Matijas zatvori vrata i nasmešim joj se u facu. Matijas i ja nabacimo jedni drugom i počnemo hodati kroz hodnik.

,,Oćemo do obale?"

,,Zar ne trebamo kod direktora?" On mi se samo arogantno nasmeje i ja uzvratim zabavljeno.

,,Pa?"

,,Pa naravno mamlaze." On se zacereka kratko i povede nas napolje.

,,Ti nastavi a ja odo samo na kratko do sobe. Brzo ću se vratiti." Ja samo kimnem i nastavim prema plaži.

Odjednom, začujem kako neko psuje u šumi i polako se zaputim prema tamo.

,,Zdravo?! Ima li koga?" Pitam a onda ugledam devojku sa dugim crnim krilima kako sedi na zemlji. Njene tamne oči se prebace na mene kako joj priđem. ,,Da li si dobro?" Upitam sedajući pored nje. Ona kimne i ja pogledam u njena krila. ,,Šta nije u redu?"

,,Mehanički kvarovi." Ona se nasmeje dok se ja samo osmehnem. Tužno uzdahne, pomerajući svoju crnu kosu sa strane. ,,Ne znam da letim." Tužno prizna i ja pogledam u njena krila.

,,Ja... um... stvarno ne znam šta da kažem na to." Iskreno odgovorim i ona se nasmeje.

,,Ne brini. Nisam ni očekivala."

,,Izvini..." promumlam i ona se nasmeje ponovo ovaj put gledajući u mene.

,,Za šta?" Ja samo slegnem ramenima i ona protrese glavom.

,,Lejla." Ona ispruži ruku i ja se osmehnem primajući je.

,,Sijera." Mi se rukujemo i ona me odmeri.

,,Šta si ti? Previše si lepa da budeš vukodlak, previše visoka za patuljčicu, nisi bleda kao vampir, oči su ti oreviše tamne za anđela a uši su ti normalne. Ti si pali anđeo ili sirena?" Moje obrve poskoče na njeno posmatranje i samo se nasmejem.

,,Sirena." Njene oči zablistaju i ona se okrene prema meni uzbuđeno. Pažnju mi privuku njena krila koja su se brzo uvukla kao i njene kandže a njene oči su sada tamno zelene sa smeđim tačkicama.

,,Oduvek me zanimalo kako je biti sirena!" Ona uzbuđeno izrazi i ja se nevino nasmešim.

,,Onda moraš nekog drugog pitati. Ovo mi je prvi dan škole i još se nisam preobrazila." Ja slegnem ramenima i ona kimne glavom.

,,Razumem te. Ja sam svoja krila dobila pre dve nedelje, na svoj rođendan, i još ne znam da letim. To me pravi otpadnikom među svojima." Tužno prizna i ja se namrštim.

,,Za takvu sitnicu te otpišu?"

,,Nažalost. Svugde je tako. Imas samo nekoliko dana posle rođendana da se preobraziš da bi bila prihvaćena." Ja se nasmejem na njene reči čineći je zbunjenom.

,,Šta bi onda rekli za mene? Ja sam napunila 18 pre šest meseci." Njene oči se rašire u šoku i ja kimnem.

,,Kako to?! Jesi li ti uopšte sirena?!"

,,Prema mami, bratu i ravntelju jesam. Ja nisam znala za ovaj svet sve do dve sedmice unazad." Kažem iskreno i ona strese glavom.

,,Neverovatno." Ona tiho kaže i ja samo se nasmejem.

,,SIJERA!" Poznati glas me zovne i na ustanem.

,,STIŽEM!" Vikem nazad pa se okrenem prema Lejli ,,To je moj brat. Hoćeš ići s nama na plažu?" Upitam je i ona ostane tiho nekoliko trenutaka pre nego što kimne. Ja se nasmešim i mi polako izađemo iz šume.

,,Si!" Matijas zovne dotrčavši do nas.

,,Matijas, ovo je Lejla. Lejla moj mamlazni brat, Matijas." Oni se osmehnu jedno drugom, a zatim odemo na plažu.