Slomio si me

Chp 9 || šta ako umre? ||

"K..kako je?" Kao da se trzam radi sopstvenog glasa jer u meni nešto iznenada zatreperi. Svako od njih prebaci pogled na mene, i ja shvatim da situacija uopšte nije bezazlena.

"Ništa nam ne govore." Jedino je što ujna uspe da kaže nakon čega potpuno praznim hodnikom odjekne njen jecaj. Nakon njenog začujem i Mionin. Jedino je ujak taj koji je uprkos njihovim jecajima uspevao da ostane smiren. Stajao je ispred vrata i pokušavao da pronađe bilo kakvu rupu kroz koju bi mogao da proveri šta se dešava unutra.

"Sve je u redu. Sigurna sam u to."

Neobično sam smirena sa obzirom da mi je brat u teškom stanju. Dođavola, jesam rekla da više ne treba da me smatra sestrom, ali on je moj brat bez obzira na sve. Možda sam malo i preterala?

"Ništa  nije u redu. Zbog tebe je u ovakvom stanju! Zbog tebe i tog prokletog Davida! Hteo je da te osveti, zato je sada ovde i bori se za život! Da, ti si kriva! Kriva si za sve što se dešava, jer si takva! Čudovište si!" Bledo slušam svoju sestru i ne reagujem. I ne, ne pogađaju mene njene reči, ni najmanje. Ali znam da je sve to istina. Realnost, prihvatila ja to ili ne, ja jesam čudovište. Činjenica je da ništa nisam uradila da ga sprečim da me 'osveti'.
Ujna je smiruje i odmahuje glavom. Priča mi kako ne trebam da je slušam, u šoku je i ne zna šta priča. Ali ne obazirem se.

"Taj isti prokleti David, je u gorem stanju od tvog brata. I da te podsetim, nije ga on doveo u to stanje. Zato ne lupaj gluposti, sredi se i ne optužuj sestru za nebuloze. Jedino čudovište  sada ispadaš ti!" Sada je moj ujak taj koji sikti. U sebi ga podržavam, i grdim se jer mi je drago što je grdi, ali to je jače od mene. Kada je ona već tako napala mene, bez obzira što je sve to istina, red je da i ona bude napadnuta.

"Kao da me briga što je David u gorem stanju, ionako je to zaslužio." Kaže to više za sebe ali ja čujem. Brecam se jer kao da ne podnosim što tako priča o njemu, ali pre nego ona primeti, ja se obuzdam.

"Kako je...on?

Kladim se da je i ujak, i ako ništa ne zna, mogao da oseti sa kakvom gorčinom sam pitala za njega. Jednostavno, na nekoga zauvek ostanete slabi. To je u mon slučaju on. Kada bih mogla, celom svetu bih naredila da ne spominju negovo ime u mojoj blizini, ali sve i da to uradim, uvek bi se našao neki uljez koji bi ga pomenuo, i ja bih ponovo bila slomljena u milion delića.

"U komi je. Ne zna se kada bi se mogao probuditi. Kažu da je njegovo telo doživelo šok zbod uboda, i da može biti i u životnoj opasnosti." Gutam knedlu i to biva jedina reakcija koju uspevam da pokažem. Na njegovom licu uočim izrezbareni osmeh dok me hvata za obraze i ljubi u kosu. Doduše zamišljeno.

Nakašavljavam se. "Šta se zapravo desilo?"

" Sve što znamo je da su obojica nasilno izbodeni. Kao i to da je napadač neko ko poznaje Davida, ali ne i Mihajla. Smatraju da je on izboden jer je bio svedok, te bi tako lako mogao opisati napadača."

Klimam glavom namršteno. Nešto mi govori da mozda znam ko je to, ali trenutno potiskam osećaj  jer moju pažnju privlači doktor koji upravo izlazi. . Svi se okupljamo oko njega i čekamo. Ni sami ne znamo šta.

"Vi ste porodica Mihajla Perkinsa?" Sedi čovek u tipičnom zelenom, hiruškom mantilu nas pita bacajući pogled na svakog ponaosob. Svi pogubljeno klimamo glavom, jer se niko ne usuđuje da progovori kako ga ne bi omeo u onome što planira da nam kaže.

"Imam dobru vest. Mladi gospodin se probudio." Našim licima proleti olakšanje dok i dalje ćutimo.

"Ono što morate da razumete je da je on još uvek u šoku, i da trebamo i dalje biti na oprezu. No, bitno je da je on sada budan, i svestan svega. Već će se on polako oporavljati, mlad je i zdrav." Ovo nas već potpuno uveri u to da je dobro i sada se svi smeju. Puštaju me da se odaljim jer znam da posle dobrog zvek sledi razočaranje, i znam da je ovo vezano za Davida.