Slaba tačka

1

- Ja sam gotova – bacim se na kauč iza sebe.

- I ja – Linda mi se pridružuje.

- Vas dve ste takvi zabušanti – Eva nam je donela piće.

- Zašto se tako često selimo? Ne mogu to fizički da izdržim – požalim se.

- Jer je uvek nešto – Eva kaže već uvežbano odmahujući rukom u njenom stilu.

- To nešto si ti – pogledam je ozbiljno jer ona uvek nalazi razloge za preseljenje.

- Alegra je u pravu, tebi ništa ne odgovara – Linda uzima čašu sa limunadom.

- Bio nam je potreban veći prostor a kako sve tri solidno zarađujemo možemo da pruštimo sebi lep i veliki stan sa odličnim pogledom – objasnila je.

Eva je model, Linda se bavi grafikom a ja sam novinar a sve tri zajedno pišemo erotiku. Radimo to već nekoliko godina, isprva je počelo kao zezanje ali počelo je da nam donosi dobru lovu, zato i možemo priuštiti ovakav stan. Od poštenih poslova ne živi se luksuzno.

- Moja mama se pita zašto dođavola i dalje živimo zajedno – Linda koluta očima.

- I moja – okrenem se ka njoj.

- Zašto ne bismo živele? Ovako nam odgovara – Eva je podigla bradu, ona ima mnogo tikova.

- Slažem se sa tobom, bitno je da nama odgovara – podržim je.

- Večeras dolazi Skot – Eva dodaje.

- Već? – pita je Linda.

- On me održava vitkom.

- Ali samo što smo sredile stan, nisi li umorna? – pitam je i moj telefon se oglasi. Ugledam poruku od Lucifera i nasmešim se.

- Isto kao i ti – nakezila mi se.

Večeras, devet sati.

Kratko i jasno. Nas dvoje tako funkcionišemo već pet godina, on mi pusti poruku i ja dođem na naše mesto i obrnuto, ja mu pustim poruku i on dođe. Ne poklapaju nam se uvek želje ali dva puta nedeljno se uvek vidimo, nekad više ali manje nikako.

- Ja se prva tuširam – obavestim cure.

- Lucifer? – pita me Linda.

- Da – potvrdim.

- Ne kapiram, pet godina i još uvek ga ne poznajemo. I nijednom niste izašli.

- Pet a? Godine lete kao vetrom odnešene.

- Nisi li nekad poželela da vidiš kako bi bilo sa drugim muškarcem? – Eva me podseća na to da je on jedini muškarac sa kojim sam spavala.

- Nikad - odgovorim spremno.

- Baš nikad?

- Kako da ti objasnim... ponekad me samo pogleda i ja sam izgubljena, a nekad je dovoljan samo jedan njegov dodir da zadrhtim, to mi se nikad nije dogodilo ni sa jednim muškarcem.

- Ali ipak... kako može da ti ne smeta to što se uvek viđate tajno? – Lindi to najviše smeta kod Lucifera.

- Ne smeta mi, ja nisam želela vezu kad sam ga upoznala, nije ni on. Ovako nam odgovara. Znam da je vama možda čudno ali meni nije a ono što je dobro ne treba menjeti.

- Dobro odustajem – Linda podiže ruke.

- Ti nikad nećeš odustati.

- U pravu si zato mi ti nisi jasna, ti si novinar, sve živo te interesuje a ne želiš da saznaš nešto više o njemu.