Prema tebi grešna

4

- Imaš čudne brkove – Jaman se nasmejao gledajući u dedu.

- A jel? – Murat je pomazio brkove pa kleknuo ispred dečake.

- Izgledaju kul – Javuzu se dopadaju.

- I meni se sviđaju ali moja baba ima primedbe.

- Imaš babu? Koliko ona ima godina? – Javuz se čudi.

- Je li ona Drakula? – Jaman pita.

- Možda je vampir.

- Ili zombi. Bilo bi kul da upoznamo zombija.

- Deco! - prekinem ih.

- Misli da baku koju ste upoznali, vašu baku, Zejdu.

- O, onda nije zombi.

- Nije.

- Ja sam Murat Erodgan, vaš deda – predstavio se ponosno.

- Javuz Bolat.

- Jaman Bolat.

- Vaš drugi deda bi voleo ovo da čuje – rekao je tiho.

- Imamo još jednog dedu? Koliko vas je uopšte?

- Ne, nemate više – ustao je i pomazio ih.

- Hej on ima isti pečat kao mi – Javuz je krenuo ka Tolanu i uhvatio ga za ruku.

- Mama, vidi – deca su podigla ruke i tačno se video beleg koji ima Tolan na ruci u obliku nekog trougla, isti su nasledila i deca, baš na istom mestu.

- Znam – kažem tiše.

- Tvoj je malo veći – Javiz zaključuje.

- To je zato što je moja ruka veća, za nekoliko godina i vaši će biti isti – objasnio im je.

- Kul. A ja imam i ožiljak – Jaman je seo i skinuo čarapu.

- Zaradio sam ga kad sam pao sa drveta – pokazuje ožiljak Tolanu.

- Imam i ja – Javuz okreće leđa.

- A odakle je tvoj?

- Pa... jednog dana smo brat i ja ogranizovali košarku, bacali smo tanjire sa vrha stepenica pravo u korpu za đubre i kad je mama to videla dobili smo kaznu, onda smo rešili da se iskrademo iz sobe i da vozimo naše automobile po dvorištu ali nismo mogli da izađemo kroz prozor jer ih je mama trajno zatvorila...

- Zabranila nam je da izlazimo kroz prozor – njegov brat objašnjava.

- Nego... pokušali smo da obijemo prozor našim mačevima i moj brat brat me posekao. Onda nam je mama uzela mačeve i bili smo ponovo kažnjeni.

- Koliko ja primećujem često se u kazni.

- Da, mama kaže da joj pijemo krv na slamčicu i da će nas poslati u vojnu školu da odmori od nas – Javuz se smeje.

- Ali samo nas plaši – Jaman je ubeđen.

- Ozbiljno razmišljam o tome – ubacim se.

- Mama razmisli malo, tvoj život bi bio dosadan bez nas.

- Tako je, osim toga naš psiholog kaže da to što smo hiperaktivni nije loše.

Vau, u deset minuta svi su saznali da su mi deca ludaci.

- A ko si ti? – Jaman se okreće ka Tolanu koji ih gleda osuševljeno.