Prema tebi grešna

5

Atmosfera za stolom je vesela jer moja deca ne znaju da ćute a ovde ih svi nešto propitkuju. Osećam ubod krivice ali uglavnom zbog Tolana, što se tiče ostalih ja sam majka i ja odlučujem kako i gde ću da odgajam svoju decu. Moram priznati da sam iznenađena Tolanovim stavom, očekivala sam buku, viku i pretnje ali umesto toga on je bio miran, želi sve da reši mirnim putem to je samo još više pojačalo moju krivicu. Ali možda... možda ne želi sebi da komplikuje život, ipak je veren ćovek a to znači da planira porodicu sa drugom ženom ali očigledno nije veran, to zna i stari tatin automobil.

Svi su u "Raju" dočekali noć a onda su krenuli kući, na kraju sam ostala sa majkom i sestrom koju je čekao suprug.

- Idem ja ali doći ću ponovo da vidim decu – nasmešila im se.

- Azra – krenem za njom.

- Znam da nije trenutak ali... želim da ti kažem da mi je žao.

Stala je i okrenula se ka meni.

- Da sam saznala pre nekoliko godina nikad ti ne bih oprostila ali sad... Imaš dvoje predivne dece, iz te greške rodilo se nešto predivno. Nemoj da ti bude žao.

Zagrlim je snažno.

- Volim te -ona je moja sestra.

- I ja tebe. Ostaješ? – hvata me za ruku.

- Ostajem – kažem uvereno.

- Razmaziću tvoju decu i biću najbolja tetka na svetu, samo da znaš – pripretila mi je i izašla iz kuće.

Nasmejem se od srca i vratim kod majke. Dohvatila je decu i ne popušta.

U redu, vreme je da sredim ovo.

. . .

Neriman će spakovati i poslati naše stvari, sastala sam se sa advokatima i donela odluku da preuzmem očev posao, razgovarala sam sa decom i rekla im da za sada ostajemo u "Raju" sa bakom, onda sam nazvala njihovu školu da ih prebacim u Instanbul i pronašla odgovarajuću ovde, sve to za samo jedan dan. Moja majka i sestra su čitav dan sa decom i to mi je olakšalo posao. Uveče je nazvao Tolan i pitao me da da li želim da dovedem decu kod njega, na ručak. Pristala sam naravno.

Narednog dana organizovan je sastanak u firm i morala sam da prisustvujem. Bila sam sa advokatom jer me tamo niko ne poznaje. Pokazao mi je očevu kancelariju i neke od glavnih saradnika.

- Gde je Tolanova kancelarija? – pitam ga.

- Za mnom.

Moram mu reći da ne prodajem firmu.

Tolaniova sekretarica je pozdravila advokata i mene i odmah nas pustila unutra.

- Odavde mogu sama – kažem Serkanu.

- Seda, odkud ti? – bio je iznenađen.

- Došla sam lično da ti kažem da sam odustala od prodaje očevih deonica.

- Jesi li sigurna?

- Ovde sam, i već sam dala otkaz tako da sam sigurna.

- U redu, tvoje pravo. Kako su deca?

- Odlično, moja majka i sestra ih čuvaju. Prebaciću ih ovde u školu, možda bi želeo da ideš sa nama.

- Naravno. Jesi li odabrala školu?

- Jesam. Prošetaću malo firmom pa se vidimo kasnije na sastanku.

- U redu. Važi dogovor za ručak?