Prema tebi grešna

10

Nikad nisam umela da iskažem svoja osećanja. Sa decom se taj osećaj stvorio sam od sebe ali sa drugima nikako. Volim svoju sestru, majku, volela sam i oca ali muškarci? Nikad nisam bila vešta u ljubavi sa njima, strast da, umem da kanališem seksualnu energiju i ne sputavam je ali ljubav?

Šta je zapravo ljubav? Zrno peska u pustinji ili kap vode u okeanu, što bi rekli pesnici? Nisam baš poetski nastrojena, više sam praktična i pod znakom pitanja samog verovanja nekome apsolutno u svemu. Mislim da to ne postoji, ne postoji osoba kojoj možeš reći apsolutno sve. To je smešno, svi volimo da osuđujemo. Ali verujem u nešto. Da li je to nešto ljubav ili samo neki prijatan osećaj koji imaš kada si sa određenom osobom, ne bih znala. Ali znam da prija, godi čoveku. Ne umem da objasnim bolje.

Tolan i ja sedimo u parku i posmatramo dečake kako neumorno trče, skaču, isprobavaju sve igračke, malo po malo on ode da ih proveri. Malo po malo nešto mi pritiska grudi. Kažem sebi da je to zapravo osećaj krivice ali nisam sigurna. Možda je nešto u njegovim pokretima, osmehu, smirenosti... ne znam šta je ali nešto jeste i znam da ga je to nešto uvek izdvajalo iz mase drugih.

- Gde si odlutala?

Okrenem se ka Tolanu i trepnem.

- Nigde, samo sam umorna – izvrnem istinu.

- Gladna?

- Da znaš da jesam. Deco! – viknem i pzovem ih prstom. Odmah su krenuli ka meni.

- Vau – Tolan je bio impresioniran.

- Izdresirala sam ih – slegnem ramenima.

- Da mama?

- Kaži mama?

- Jeste li gladni?

- Da! – odgovaraju zajedno uglas.

- Onda idemo na večeru.

- Može pica? – Jaman se smeška.

- Da mama, želimo picu – brat ga podržava.

- Može - da mogu živeli bi na pici.

Provela sam divno veče, zaistza ne bih imala ništa protov da to ponovim ali kada smo došli u Tolanovoj kući i kada sam rekla dečacima da će spavati ovde odmah je krenula priča o Kanovim roditeljima i kako se mama i tata stalno svađaju, ali onda je Tolan rekao da ću i ja spavati ovde i rešio problem. Toliko buke ni oko čega.

Deca su oduševljeni sobama ali više su bili oduševljeni igricama. Muškarci.

- A gde ću ja spavati? – jedva čekam da se istuširam.

- U mojoj sobi naravno.

- Ja sam ovde gost – namrštim se.

- Ne, ti si Seda, i trenutno radiš na iskupljenju. Sećaš se? – podseća me sa smneškom.

- Gde je soba? – namrštim se.

- U čelo – pokazao mi je rukom i samo sam prošla pored njega. Čini mi se da će ovo iskupljenje još dugo da me prati, da ne kažem jebe.

. . .

Sveže sam istuširana, ponela sam svoju garderobu naravno, i manje džangrizava. Nisam htela da njuškam po Tolanovoj sobi već sam krenula da vidim šta rade deca. Oni su naravno igrali igrice sa ocem a buka koju su pravili mi je govorila da neće ubrzo biti gotovi. Uzmem lap top i rešim da čačkam po očevim dosijeima još malo, ima tu svačeg.

Nakon što je prošla ponoć krenem gore da vidim kada će ovi na spavanja, nešto su mi se utišali ali ne dam se ja lako prevariti.

Ili se dam? Tolan i blizanci su spavali u Javuzovoj sobi. On je u sredini a dečaci sa strane, pitanje je ko će prvi ispasti iz kreveta? Želim da probudim Tolana i prenesem Jamana u drugoj sobi ali noge ne žele da se pomaknu sa mesta, puste ostale.