Killed by society (Croatian)

Dodi. Trebam te.

Jake sunceve zrake prodirale su kroz prozor i ometale njene umorne oci koje su zeljele spavati. Znala je da se nema smisla okrecati se po krevetu i pokrivati dekom preko glave. Nevoljko se ustala uz veliku glavobolju i mucninu. Danas nije imala volje ici u skolu, pa je odlucila provesti dan kod kuce na kaucu gledajuci televiziju.

                                                                       ...

Bilo je vec kasno poslijepodne i skola je odavno zavrsila pa je odlucila pozvati Ashley na razgovor. Nije se voljela svadati s njom te je trebala veliku potporu sada.

Podigla je mobitel sa stolica na kojem je bila knjiga i salica s kavom. 

Duze vrijeme je zvonilo dok nije cula Ashleyin ostri glas ''Sto hoces?''

Jos uvijek je bila ljuta na nju...

''Trebam te. Mozes li doci kod mene na kavu?'' tiho je upitala.

''Ahhh..'' cula je glasni uzdah s druge strane linije ''eto me za 15 minuta.''

''Hvala ti. Vidimo se.''

                                                                                ...

Ashley je stidljivo usla u njen stan i pozdravila je.

''Evo ti obecana kava.'' pruzila joj je salicu smijeseci se.

''Hvala.. I sto si trebala rec'?''

''Ono u vezi table-'' htjela je reci tableta, ali se zaustavila i izabrala pravu rijec ''droge i nase svade ispred skole...''

''Cuj, to nije bila svada, nego sam ostala sokirana... Znam da imas problema, ali nikada ne bih pomislila da bi napravila nesto takvo.''

''Znam i samu sebe sam uspjela iznenaditi.. Pa i sama znas da sam se promjenila, nisam vise kao prije.'' rekla je to i pogledala Ashley u oci.

Nastupila je tisina koja je govorila vise od rijeci. 

''Primjetila sam, i nije mi to drago. Bila mi je draza stara Riot koja se prkosno smijala u facu onima koji su je htjeli vidjeti tuznu.''

''I meni isto.. Ali vise nikada necu biti ista, pogotovo nakon one gluposti sto sam uzela sinoc,opet.''

''Potrudi se ostaviti to, ja cu biti uz tebe kao i uvijek.''

Ashley se priblizila Riot i snazno ju zagrlila. Bilo je cudno sto je zapravo plakala njena prijateljica zbog nje. Zato je ona samo gladila njenu ljubicastu kosu koju je obozavala. 

''Hej, nemoj plakati. Sve ce to proci.. Samo ne znam sto da ucinim.'' priznala joj je.

''Ucinis u vezi cega?'' upitno je digla smedu obrvu.

''Trebam li reci Andyu ili ne? Bojim se da ce me ostavit'.''

''Bolje mu reci. Ako te voli iskreno ostat' ce s tobom, a ako te ostavi kreten je jer ne zna sto je izgubio.''

''Ma sigurno imas pravo.''

                                                                       ...

Navecer zacudo nije bila sama, otac je bio kod kuce. Nije znala sto da radi, da ode pricati s njim ili da se pravi da ga nema? 

''Ipak mi je otac, trebala bi ga upitati kako je iako me ne zanima.'' pomislila je u sebi.

Otisla je u dnevni boravak i sjela na prazno mjesto pored oca.

''Sto zelis?'' promrljao je.

U ruci je drzao bocu pive, a u drugoj cigaretu.

''Mislila sam pitati imas li jos.'' rekla je glavom pokazujuci na kutiju cigareta.

''Otkad ti pusis?'' upitao je pruzajuci joj kutiju.

''Odavno, ali ionako ce mi ubrzo 18.''

''Kako god.'' rekao je i pogled opet usmjerio prema televiziji, na utakmicu.

Ustala je razocarna i vratila se u sobu. Sjela je na krevet i pustila suze da teku. Uz ovoliko problema koje je imala, njen otac ne zeli pricati s njom, a sto je jos gore nije ga briga za nju.

U sljedecem trenutku sklupcala se na krevetu i glavu priblizila koljenima. Pocela se tresti zbog glasnih jecaja koji su odjekivali u praznoj sobi. Oci su je pekle od plakanja. Nije vise mogla izdrzati pa je otisla do komode i uzela maleni zilet koji joj je vratio uspomene.

Uzela ga je izmedu prstiju i zarezala kozu na lijevom zapescu. Ubrzo je krv potekla niz njenu ruku. Pekle su je rane, ali bila je to slatka bol koja ju je oslobadala od one teze, psihicke boli koja ju je svakodnevno unistavala.

                                                                             ...

-Dodi. Trebam te.-  Bila je jednostavna poruka koju je poslala Andyu nakon sto je izrezala cijelu ruku do lakta.

-Naravno.-   Bio je odgovor.

Usao je u njenu sobu poput spasitelja.

''Sto si to napravila?'' upitao je ljutito svojim dubokim glasom.

''Glupost, ako i obicno.'' pokazala mu je ruku.

Njezno ju je uzeo i poljubio svaki oziljak, svaku novu ranu. Riot je ostala u cudu, obicno su se svi derali na nju kada bi to napravila.

''Sto to radis?'' upitala je zbunjeno.

''Lijecim ove oziljke.'' uputio joj je siroki osmijeh kojim je otkrio predivne,bijele zube.

Pogledao ju je plavim ocima koju su bile malo nasminkane crnom olovkom ''Uvijek cu biti uz tebe, sta god da napravis, jer te volim.''

''Znas ima jos nesto..'' rekla je polako izgovarajuci svaku rijec.