Killed by society (Croatian)

Losa melodija

Ustala je postidena svojim ponasanjem i laganim korakom prisla Andyu koji joj je okrenuo leda. Obgrlila mu je struk rukama, popela se na prste i utisnula poljubac na vrat. Sporo se okrenuo iznenaden promjenom ponasnja.

''Nisam zeljela biti bezobrazna, a ti se tako trudis oko mene. Ovo glupo ponasanje ne mogu kontrolirat, depresija me obuzme.'' ponizno mu je rekla pustajuci dvjema suzama da pobjegnu s trepavica.

''Znam malena, provjerio sam tu drogu na internetu.'' zahihotao se i poljubio ju.

''Znaci sve je u redu sada?''

''Kao sto je i bilo prije.'' odgovorio je.

''Ali svejedno ne zelim u skolu.'' viknula je i bacila se na krevet. 

''Mahh, ni meni se neda danas biti sam. Hoces da odemo do tvoje majke?'' dosetao je do kreveta i sjeo na rub uz Riot.

''E da, Dobro si me sjetio, jesi joj rekao?''

''Aha, i bila je stvarno tuzna. Cijelu noc je sjedila na ovom mjestu gdje sam sada ja'' pogledao je u krevet ''i plakala.'' dovrsio je recenicu tiho.

''Moram joj se ispricati.'' promrmljala je.

Sada su oboje sjedili i pricali o sasvim ne bitnim temama, da malo skrenu misli s onih tezih. Uzeo joj je ruku i isprepleo prste kada su culi buku koja je dolazila iz hodnika. Upitno su se pogledali kada je Andy odlucio pogledati sto se zbiva.

Ruku je stisnuo u sake za svaki slucaj i otvorio vrata. Imao je sto vidjeti, njen otac pokusavao je odrzati ravnotezu, ali mu alkohol nije to dopustao. NIje znao da je situacija ovoliko losa, bio je jako pijan.

Kada je ugledao nekakvog momka u kcerinoj sobi, jednostavno je poludio. Znao je da mu je kcer kurva, ali dovoditi ih u kucu smatrao je sramotnim. Odlucio je izbaciti tog gada iz stana, ali i njenog zivota.

''Tko je to?'' upitala je znatizeljno Andya pokusavajuci vidjeti osobu u hodniku.

''Tvoj  otac.. Pijan je.''

Nije nista odgovorila samo je osramoceno spustila glavu i rekla mu da brzo zakljuca vrata, ali bilo je kasno. Njen otac je vec bio divljacki nasrnuo na Andya i udarao ga sakama po licu.

''Prestani! Sto to radis?!'' iznervirano je vikala na svog oca. ''Pusti ga na miru.''

Bila je na rubu, nije znala sto napraviti. Otac je tukao jedinog momka kojeg je ikada voljela, ali Andy mu je vracao udarce. Bila je zbunjena, ovo je bila jedna od onih situacija kada te zivot ostavi sasvim nemocnu.

Skupila je hrabrosti i pokusala svim snagama odgurati oca, a on je ostao u soku. Izraz njegovog lica nikada nece zaboraviti. Mrznja i bijes sada su bile upucene njoj, dok je Andy lezao na podu sav krvav.

Otac je krenuo prema njoj s podignutim sakama. Htjela je pobjeci, a vrata su bila prekrizena mogucnost, ostao joj je samo prozor. Ali zive na 5. katu, ubila bi se ako bi skocila.

Tada joj se prvi put Smrt ucinila kao rjesenje, a zivot poput lose melodije ciji je kraj odlucila sama odsvirati. 

Pogledala ga je i bio je tocno ispred nje, bilo je prekasno za takav spas pa se samo prepustila jer nije mogla protiv njega. Bio je previse jak i snazan, zato ga se bojala. 

''Ti si mi kriva za sve! TI!'' derao se na nju, ali nije znala na sto misli.

Nije znala za sto je bila kriva, samo je osjetila najjace udarce do sada. Sakama joj je parao lice, stomak,ruke pa cak i noge koje je sada mogao dohvatiti jer je lezala sklupcana na krevetu. A on je bio iznad nje poput nekakvog ludog psihopata.

Sjetila se Andya, i pogledala ga. Bio je u nesvijesti pa bar nije mogao vidjeti njenu patnju..

                                                                           ...

Kada se probudila znala je da je noc, jer je cula majcin glas kako se svada s ocem, sigurno zbog nje bas kao sto je i prije bilo. 

Bila je niko i nista, jedan obican problem svima, momku kojeg voli, prijateljici koja je jos uvijek uz nju unatoc sto je sve radila, cak i svojim roditeljima. Napravila je raskol u svojoj obitelji, znala je da je kriva sto je otac takav prema njoj. Poceo je piti kada ju je nenamjerno prvi put udario, a oni su se isto ovako svadali. 

Kraj nje nije bio Andy, pocela se bojati za njega, za njegov zivot.

''Sto ako ga je prebio? Sto ako je mrtav?'' pomislila je u sebi.

Skocila je na noge, lupila vratima kada ih je otvorila i histericno se pocela derati na oba roditelja. 

''Gdje je?! Sto ste napravili?! Recite mi!'' vikala je i mahala rukama bijesno.

''Smiri se zlato. Dobro je on, probudio se prije tebe, otac mu se ispricao pa ga odveo kuci.''

''Ne vjerujem vam nista. NISTA! Zvat' cu ga na mobitel. Ako nije dobro platit ces za to!'' hladno je rekla zadnju recenicu i pogledala oca.

Kada ga je nazvala odmah se javio. Cim je cula njegov glas, instiktivno se nasmijesila, a sva bol je magicno nestala.

''Hej malena. Jesi li dobro? Sto se dogodilo poslije?'' njegova zabrinutost bila je gotovo opipljiva cak i preko mobitela.

''Ma kao i obicno, nista novo.'' pogledala je sebe i shvatila da pocinje dobivati modrice.

''Taj jebeni gad ce platit za sve sto ti je ikada ucinio. Cujes li me? Za sve.'' glas mu je podrhtavao.

''Nemoj nista ciniti, nasla sam rjesenje, ovaj put stvarno. Saznat cete svi za dan-dva. Vjeruj mi.''

''Naravno malena. Ali uvijek znaj da cu te cuvati.''

''Znam.'' rekla je i poklopila jer bi je glas izdao.