Dvadeset peto poglavlje

626 47 7
                                    

MIHAJLO

31. decembar. 2009.

Doček 2010. godine, a za mene je samo običan dan, kao i svaki drugi, jer je Sofija sada daleko od mene. Sa svojom familijom, mužem, decom i prijateljima. Alen i Eli su hteli da izađemo negde i bili su spremni da otkažu doček koji su planirali samo da bi bili sa mnom. Ali ja sam ih odbio. Nisam želeo da ih odvajam od dragih ljudi. Zaslužio sam da budem sam, jer kad mi se ukazala prilika da budem srećan – prokockao sam je. Sjebao sam sve i ona sada nije pored mene. Želela je da bude, ali bilo je nemoguće.

Podne je odavno prošlo, a ja sedim za šankom i ispijam jebenu kafu. Sve dok me ne prekine telefon.

Eliza.

– Halo, Eli.

– Gde si?

– Evo spremam nešto u kuhinji. Očekujem goste večeras.

– Ooo, hvala Bogu da si se dozvao pameti. Nisam mogla da te nagovorim da isplaniraš nešto...

– Kaži?

– Nešto si neraspoložen?

– A kakav očekuješ da budem, jebote? – pukao sam.

– Mogu li da dođem do tebe?

– Zašto?

– Molim te.

– Dođi.

– Tu sam za deset minuta.

Prekinuo sam poziv i bacio telefon.

Neka ide sve dođavola.

SVE.

Otvorio sam vrata Elizi i pozdravio je.

– Šta spremaš?

– Ništa. Ostavi me na miru.

– Znala sam da me lažeš, idiote jedan. Lepo sam ti predložila da rezervišemo neki restoran...

– Ne želim. Shvati. Ne želim da idem nigde bez Sofije.

– Strpi se još malo, obećala ti je...

– Obećala mi je kurac! Kako mogu da znam da je iskrena prema meni? Mogla je da se izvuče...

Eliza se mršti. – Kako je mogla, jebote? Kako? Šta da im kaže?

– Da je htela mogla je. Evo na primer da se dogovori s tobom da je štitiš i da potvrdiš da izlazi sa tobom i Alenom...

– Mihajlo, nemoguće je. Onaj monstrum joj je za petama. Ne sme da rizikuje... Ne želi da ti se dogodi nešto.

– Neka mi se dogodi. Neka me ubiju. Ali ne odustajem od nje. Kraj priče.

– Molim te budi oprezan, Mišo.

– Ništa ne ide kako treba, Eli. Ništa.

– Proći će i srediće se sve. Samo se strpi.

– Dokle?

– Moli te tvoja sestra. – prišla mi je i zagrlila me čvrsto.

– Jesi li se čuo sa Violetom?

– Jesam.

– Gde će ona za doček?

– Sa porodicom i prijateljima u nekom restoranu.

– Zašto i ti ne pozoveš ne...

Prekidam je. – Još samo jednom mi spomeni to i spaliću te. Nećeš dočekati Novu godinu.

Od svetice do grešnice 🔚Where stories live. Discover now