Od svetice do grešnice 🔚

Šesto poglavlje

Po izlasku sa fakulteta, ugledala sam Mihajla ispred mog automobila.

– Hej, lepotane. – prišla sam mu laganim koracima.

– Vodim te odavde.

Odmahnula sam glavom. – Ne mogu sada, moram da idem kod tate. Danas je doputovao iz Amerike.

– Tvoj otac živi u Americi?

– Ma ne. Bio je tamo na nekom seminaru.

– Na seminaru?

– Da, moj otac je stomatolog.

– Aha. E to nisam znao.

– Da. Do penzije mu je ostalo još vrlo malo.

– Koliko?

– Dve ili tri godine, nisam baš sigurna.

– Idealno. Voleo bih i ja da dočekam penziju.

– Dočekaćeš. – osmehnula sam mu se. – Mogu li sada da uđem svoj automobil?

– Ne, dok me ne poljubiš.

– Mihajlo...

Privukao me je sebi i pribio uz auto. – Rekao sam ti da neću više da se krijem...

– A ja sam te zamolila da se još samo malo suzdržiš, Mihajlo. – odgurnula sam ga od sebe i ušla u automobil.

– Čekam te večeras kod mene. – rekao mi je gotovo preteći, ali mene je to nasmejalo. Samo sam mu poslala poljubac i otišla.

Tatina kuća u meni budi lepe uspomene. U njoj smo svi živeli. Bili smo srećni, iako nismo bili mnogo bogati. Bili smo skromni i pošteni. Tako su nas i odgajali mama i tata. Njih dvoje su se žrtvovali da bi nam obezbedili krov nad glavom i parče hleba, ali su se često i svađali. I kad god se posvađaju – uvek bude žustro i traje sve dok tata ne popusti.

– Devojčice moja. – dočekao me je tata i privukao me u svoj zagrljaj.

– Tatice. – grlim ga čvrsto i počinjem da plačem.

– Hej, bre, zašto plačeš?

Ušli smo unutra i otišli do dnevne sobe.

– Prolazim kroz pakao. Ne znam kako da krenem dalje...

– Čuo sam od Svetlane sve.

– Sve? Tata, ti još uvek ništa nisi čuo. Svetlana ti je ko zna šta sve rekla.

– Hoćeš da kažeš da me je slagala kada mi je rekla da se razvodiš jer si prevarila Lazara?

– Nije te slagala. – odgovaram tiho.

– Ja Svetlanu odlično poznajem i znam da ovakvu laž ne bi izmislila. Bila je uznemirena kada smo se čuli.

– Objasniću ti sve, pa ti nakon toga proceni da li ćeš me razumeti ili ćeš me osuditi.

Seo je pored mene i ja sam počela sa pričom. Ispričala sam mu sve i pola sata kasnije sam plakala kao kiša, dok me je grlio i tešio.

– Hoćeš li nešto da mi kažeš? – obrisala sam suze i pogledala ga.

– Hoću, reći ću ti. Ovo što si mi ispričala nateralo je i meni suze na oči. Ne mogu da te osudim jer si ti moja mezimica. Ovo mezimica je u poverenju rečeno, ne smeš da se hvališ na sva zvona.

Uspeo je da me nasmeje. – Obećavam.

– Ja sam pre tvoje majke bio ludo zaljubljen u jednu ženu. – teško je uzdahnuo. – Niko od dece ne zna za to, ali sam odlučio tebi da kažem. Kada je Svetlana ušetala u moj život, unela je mnogo vedrine u njega i ja sam se ponovo zaljubio. Zaljubio sam se u tvoju majku i sa njom dobio šestoro dece. To je moj najveći uspeh, pored poslovnog naravno. Karakter tvoje majke nas je udaljio i razdvojio. Poslednjih godinu dana našeg braka počela je odjednom da mi prebacuje za tu ženu jer je pronašla neke fotografije.