Umorno gledam u zvezdice na svom plafonu u sobi. Sijaju u mraku, toliko ih ima puno zalepljenih da mi ni netreba lampa.
"Una" čula sam svoju najbolju drugaricu
Okrenula sam se na stranu i pogledala u njene tamne oči.
"Da li si nekad razmišljala o neznam, o zatvoru?" Nastavila je tiho
"Magdalena, da te ja pitam nešto. Opet si se naložila na nekog prvaka?"
"Ne. Što?"
"Pa vidim pričaš o zatvoru"
"Ma ne. Nego gledala sam neki video na tik toku i kao ima fora da se pošalje pismo tim što leže tamo"
Polako sam se vratila u sedeći položaj.
"Megi čini mi se kao da hoćeš nešto da mi kažeš. A ako to vodi tamo gde mislim da vodi, možda imam i ja nešto"
Uzela sam je za ruku i počela da se igram njenim prstima
"Ostalo nešto vodke?" Rekla je dok je ustajala sa kreveta.
Posmatrala sam je dok je išla do stola. Uvek je izgledala tako savršeno. Za razliku od mene koja sam u najmanju ruku izgledala kao pingvin.
"Samo se ponekad pitam..."
"To je normalno, želiš da znaš. Imaš pravo da znaš" prekinula sam je sa malim smeškom.
Ona je usvojena kad je imala sedam godina. Biološka majka joj je poginula u saobraćajnoj nesreći. A otac, o njemu se malo zna. Znamo mu ime odakle je i da je u zatvoru mnogo dugo.
"Šta misliš da li ni mogli da ga nađemo?"
"Što se tiče toga...ja sam možda onako slučajno pokušala da ga nađem. "
"Što mi to nisi rekla?!"
"Htela sam da to bude iznenađenje"
Brzo je spustila flašu i uzela laptop. Sela je pored mene i čekala.
Ušla sam u sajt koji sam posećivala u poslednje vreme.
"Ovde samo ukucaj njegovo ime i godine"
Tri puta smo pokušali da ga nađemo ali nismo.
"Slušaj ja sam mislila da možda pošaljemo nekom drugom pismo i pitamo da li ga zna možda?" Rekla sam zamišljeno
"Ne to možda nije dobra ideja"
"U pravu si"
Zagledala sam se u jednu sliku. Svaki put kad bih ušla ovde uvek bi se menjali zatvorenici sem njega.
Ušla sam u njegov profil i počela da čitam
"Ko je to?" Pitala je Magdalena
Samo sam odmahnula glavom i nastavila dalje da čitam. Opis je skoro bio pa detaljan. Ko je, odakle je, šta je u horoskopu, škola koju je pohađao. Sve sem zašto je tamo.
Pogledala sam u nju, dok je ona već gledala u mene
"Znam taj pogled šta si naumila" rekla je namršteno
Otvorila sam novi prozor i ukucala ime i prezime i broj koji mu je išao uz to.
Izašle su samo par njegovih slika, išla sam dalje i tražila nešto a ni sama nisam znala šta
"Uđi ovde " rekla je i pokazala na sajt gde se pominje njegovo ime.
Ušla sam tamo, ali ništa korisno nije pisalo.
Pominjala se neka pljačka, kad sam htela da uđem i saznam nešto više samo su me izbacili sa sajta.
Pogledale smo se i zbunjeno ušle ponovo. Pisalo je da sajt nije dostupan.
Smoreno sam uzdahnula i zaklopila svoj laptop.
"Nije ni bitno" tužno je rekla.
Znam koliko želi više da sazna o svom ocu, i ako se često pravi da to nije njena stvar.
"A šta kažeš da dovršimo ovu flašu i legnemo da spavamo?"
Potvrdno je klimnula glavom i uzela je u ruke.
-----
Gledam u Magdalenu kako spava. Odmah je zaspala čim smo legle. A ja nemam mira. Muči me onaj sajt i sve vezano za njega. Šta ima tu toliko tajno?
Polako sam ustala da je ne probudim i sela za radni sto.
Gledala sam u profil onog zatvorenika. Piše da je osuđen na doživotno, a tako je mlad. Ima tek 22 godine, mlad je i otišao tamo 2016.
Krajičkom oka sam gledala u malo poštansko sanduče, progutala sam veliku knedlu i kliknula.
Unela sam svoje podatke i počela da pišem.
Zapalila sam treću cigaru zaredom, nisam se usuđivala da kliknem pošalji.
"Šta radiš to?" Čula sam pospan Magdalenin glas.
"Ništa. Zaboravila sam da završim projekat iz engleskog"
"Jao i ja sam. Nema veze imam tri petice"
Okrenula se na drugu stranu i nastavila da spava.
Rukom sam slučajno pritisnula nešto kad sam se okrenula da pogledam nije mi bilo dobro. Poslala sam pismo. Uspaničeno sam počela da lupam po tastaturi ali nije bilo pomoći, nisam uspela da opozovem.
Polako sam zaklopila laptop i vratila se u krevet.
"Bože ako te ima, molim te daj mi malo više pameti. "
"Šta si uradila?" Tiho je rekla
"Ništa. Laku noć"
Okrenula sam se na drugu stranu i pokušala da zaspim.
Samo da ne završim na dnu Dunava.
YOU ARE READING
Moj zaštitnik
Teen Fiction"Ko si ti?" Uspaničeno sam govorila dok sam gledala čoveka u mojoj dnevoj sobi. "Una, pravilno sam rekao? Zašto se praviš glupa" rekao je malim osmehom "Još me i vređaš u mojoj kući?! Izlazi napolje ili zovem policiju!" "Zašto tako pričaš" "Pomešao...
