Stan na dan 🔚

XXI poglavlje

Elena P. O. V.

Marina besno a istovremeno uplašeno ulazi u kancelariju. Uplašeno gleda u Leonarda i shvatam da zbog njega ne može ništa da mi kaže.

"Marina, šta je bilo?" Upitam je jer ovo njeno stanje mi ne sluti ništa dobro.

"Ovaj.."

"Šta?  Reci već jednom, pa stojiš tu sigurno već desetak minuta."

"Šef  je sazvao hitan sastanak, nikada ga nisam videla ovako uzrujanog. Mislim da je bolje da preispitaš svoje odluke šta god to bilo." Marina mi uplašeno govori dok ja razmišljam šta je nakon Sebastijana još moglo da se dogodi?

"Hajmo, čekaju nas." Govori nam i iznenadim se jer je i Leonardo uključen.

"I Leonardo?" Postavim pitanje koje mi se mota po glavi.

"DA!" Iznenadim se ali ubrzam hod jer izgleda da je nešto ozbiljno.

"Ovako. Odmah ću preći na stvar. Sebastijana moramo zadržati! Po svaku cenu. Elena radi ćeš sa njim, nema drugog izbora." Šef nervozno šeta po kancelariji i shvatam da ovog puta nemam očigledno pravo na žalbu.

"Ako Sebastijan ode, da li ste vi svesni koliko ćemo mi izgubiti?!" Zar je danas samo novac bitan? I zar sam ja kriva? On je bio taj koji je zahtevao da kao najbolji radnik radim sa Leonardom.

Odlučim da ćutim jer ako progovorim neću se suzdržati na kraju i reći ću svašta. Gledam u sve ljude koji se nalaze za ovim stolom i ne mogu da verujem da su svi sektori uključeni u ovu 'alarmantu situaciju'. Mogu slobodno reći da nas je šef doveo u ovu nezgodnu situaciju, ja nemam nikakve veze.

Leonardo besan  ustaje i uz tresak zatvara vrata. Šta je njemu? Pogledam kroz staklo kancelarije i gledam ga kako iz moje kancelarije uzima svoj kaput i odlazi.

Stvarno je kao neka žena u PMS. Sedim u svojoj stolici i razmišljam o vremenu. Šef šeta po kancelariji i svoju propast istresa na sve prisutne u kancelariji. Ne razumem kako nije razmišljao?

"Elena, rekao sam nešto! Da li ti mene uopšte slušaš?"

"Ne znam, šta očekujete od mene? Sami ste bez ikakvog pitanja rekli da radim isključivo sa gospodinom Leonardom! Tu je i ugovor koji nas tereti da sarađujemo samo sa njim." Jedino rešenje u ovoj situacije jeste otkaz. Rešiću problem a oni mogu raditi šta požele. Imam dovoljno i svojih problema.

"Slobodni ste!" Šef ponovi Leonardov postupak i stvarno ne razumem zašto traži od nas rešenje kada nas nije pitao ni dok je sklapao nove poslove.

Pokupim svoje stvari jer nemam šta da radim u kancelariji kada ni Leonardo nije tu. Mogla bih kući da spremim špagete odavno ih nisam pravila i film pored toga, uživanje može da počne.

Ni sa mamom se nisam čula. Još nedelju dana je kod tetke i verujem da se ludo provode.

Bacam stvari u veš mašinu i oblačim široke trenerke i top majicu.

Špagete tako divno mirišu, toliko sam gladna da više ne mogu da čekam. Pustim film, nisam sigurna ni šta sam pustila ali sada nije ni bitno. Akcenat je na hrani.

Jedini zvuk je sa TV-a i to je tako lep osećaj. Zaboravila sam da uzmem čašu vode. Zvuk zvona prekine moju odluku da bih mogla da popijem vodu. Ko je sada?

Odlazim do vrata i bez da pogledam kroz špijunku otvorim vrata.

"Sebastijane?" Šokirano upitam.

"Ćao." Pozdravi me dok šokirano stojim.

"Nećeš da me pozoveš unutra?" Upita me nasmejano iako meni nije do smeha ipak mu uzvratim i pokažem mu rukom da uđe. Sklonim se kako bi prošao i ne mogu da verujem kako me je pronašao.

"Kafa?" Upitam ga i sigurna sam da je ovo samo zbog navike koje mi je mama prenela, ali situacija zasigurno nije za ispijanje kafe.

"Sedi." Uvedem ga u trpezariju i tek sada shvatim da se nalazim ispred poslovnog partnera.

"Izvini zbog ovakvog stajlinga ali nisam očekivala goste."

"Nije problem, ja sam došao nenajavljen." Objasni ali vidim da mu apsolutno ništa ne smeta.

"Došao sam kako bismo pričali. Ne želim da tebe dovodim u neprijatnu situaciju."

"Svesna sam toga Sebastijane, ali mislim da bi mogao da pružiš priliku novim kadrovima koje sam lično zaposlila. Mladi su, veoma racionalno razmišljaju i najbitnije je to što su kreativni." Objasnim mu jer sigurna sam da možemo izaći iz ovog razgovora kao poslovni parteneri.

"Ja sam.." Zvono na vratima se oglasi i stvarno ne razumem šta je danas svima. Samo sam htela da odmorim.

"Izvini." Kada otvorim vrata zaledim se na mestu.

"Leonardo?" Šokirano izgovorim i ne pomeram se. Ako vidi Sebastijana kako sedi u mojoj sobi nastaće haos.

"Zašto si uplašena?" Upita me iznenađeno. Odmah promenim svoj izraz lica.

"Odakle ti moja adresa?" Odmah krenem sa napadom jer mi nije jasno.

"Elena, ti si moj radnik. Naravno da imam tvoje lične podatke. Adresa je tu najmanji problem." Govori mi i shvatim da je moje pitanje koje sam njemu uputila totalna glupost, ovo je više bilo pitanje za Sebastijana.

"Elena, da li mogu da uđem?" Postavi mi pitanje i shvatam da ovo ne ide u dobrom smeru.

"Elena, da li je sve u redu?" Sebastijan se pojavi iza mojih leđa i svesna sam kako ovo izgleda. Sranje. Moram brzo nešto da smislim.

Dok ja smišljam objašnjenje gledam kako me Leonardo ubija pogledom.

"Elena?" Upita me i svesna sam da sada formira raznorazne scenarije u svojoj glavi.

"Sebastijan je ovde kako bismo popričali o ugovoru." Lupim prvo što mi padne na pamet i shvatam da je to još jedna greška unizu. Ovo izgleda kao da nešto radim njemu iza leđa.

"Shvatio sam." Okrene se i ode. Držim vrata otvorena i shvatam da se sada samo tako naljutio i zašto se ponaša kao ljubomorni dečko?

"Elena? Šta on radi u tvom stanu?" Sebastijan se javi i prizove me iz transa.

"Šta ti radiš u mom stanu?" Iznervirano ga upitam i stvarno nemam volje da slušam njegovo lažno pravdanje.

"Došao sam da pričamo."

"O čemu? O poljupcu? Zaboravi, znam da je to razlog zbog kog toliko želiš saradnju sa mnom. Između nas ništa ne postoji i bolje je da ti to shvatiš!"

"Elena, siguran sam da si i ti osetila isto." Sklonim ruku iz njegove jer nema pravo da me drži za ruku. Iznervirana sam užasno, mogu mu reći toliko toga.

Zašto muškarcima toliko radi ego? Jednostavno je, nisam jedina devojka ima ih toliko. Može birati u to sam sigurna.

"NE, ja ništa nisam osetila. Bolje je da odeš."

"To je sve zbog njega? Spavaš sa njim! Znao sam!" Šokirana sam koliko je drzak kao poslovni partener nema pravo da mi postavlja privatna pitanja.

"On nema veze sa tim. Sebastijane to je bila samo igra, dobio si izazov da me poljubiš i to je to. Sada molim te idi." Širom otvorim vrata i nestpljivo čekam da ostanem sama. Ne mogu više ovaj stres.

______________________________

Jadan Leo😑